Glas poznatih: Miloš Maksimović- Mens sana in corpore sano

Posle veoma upečatljivog intervjua sa grupom “Sik Tač”, Utakmica vam donosi novu priču iz rubrike “Glas poznatih”. Ovog puta smo se sreli sa poznatim novinarom TV Prve, Milošem Maksimovićem, koji nam je ispričao dosta toga o njegovoj novinarskoj karijeri i o svom životu koji je u velikoj meri isprepletan sa sportom.

Da li si na početku novinarske karijere maštao da ćeš jednog dana voditi dnevnik, ili možda komentarisati utakmice?
– “Moja novinarska karijera je počela sasvim slučajno, dobio sam posao da budem prezenter vremenske prognoze, da bi se to za dve nedelje promenilo ponudom da vodim vesti. Desilo mi se slučajno, nisam to ni planirao. Takođe mislim da je prenos utakmice vrlo zahtevna stvar, nisam, ni posle pet godina rada, siguran da bih ja to mogao dobro da odradim.”

Kakvo je tvoje iskustvo sa Dušanom Borkovićem, brojem jedan u automobilizmu u Srbiji?
– “Ja sam sa njim blisko sarađivao, takođe smo i veliki prijatelji i putovao sam sa njim na tri od četiri trke na kojima je vozio ove sezone. 6. oktobra ide na petu trku u Brno gde potvrđuje treće mesto Evrope u ETCC šampionatu. Od kad sam ga upoznao kao voditelj “Dizanja”, podržavam sve što on radi i mislim da je dobar sportista kojeg bi Srbija trebalo da ceni i kome bi trebala da pomogne jer nas predstavlja na najbolji mogući način. Dragulj je ovog, kod nas zapostavljenog sporta.”

Foto: Robert Uzon

Da li si uz Borkovića zavoleo “brzu vožnju” i koliko često pratiš auto-moto sport?
– “Što se tiče auto-moto sportova, moram da priznam da samo ponekad pogledam Formulu 1. Inače se bavim automobilizmom na neki način, imam svoju emisiju koja “živi” na Jutjubu, možda će jednom ugledati svetlost dana na nekoj od televizija, zove se “AutoLogija”, zapravo “AutoLogija Totalcar show” jer ja uređujem sajt “Totalcar.rs”. Brzu vožnju volim, ali pre svega apelujem na bezbednost. Dušan Borković, koji je promoter sigurne vožnje za Vojvodinu i za grad Pančevo, je najbolji primer toga, on je čovek koji je profesionalni trkač, a više puta sam zaspao dok je vozio zato što vozi izuzetno bezbedno i sporo u saobraćaju, nema te sile koja će ga naterati da pređe 140km/h na autoputu (smeh). Uz njega sam zavoleo ovaj sport i nadam se da će se u narednom periodu okušati i u WTCC-u.”

Pošto si iz ovog kraja (Novi Beograd), da li si učestvovao nekada na manifestaciji “Sportko leto Fontana”?
– “Nisam učestvovao direktno, ali sam imao moje predstavnike tamo. Moji potomci, sin i ćerka, su učestvovali, ja sam učestvovao kao navijač.”

Za koji klub navijaš i šta te je privuklo tom timu?
– “Postoji usmeno predanje da sam u jednom trenutku, kada sam bio mali, navijao za Partizan, međutim, ta situacija se vrlo brzo promenila, ako je uopšte postojala… Ja navijam za Zvezdu, jer je to porodična tradicija, kao što su rekle i komšije (Sik Tač). Navijam za Crvenu zvezdu, a ovde pored nas je jedan “Grobar”, ja ga gotivim, on je moj super drug, to ne utiče na naše druženje. Kada sam bio mali, otac je radio u KK Crvena zvezda, brat je tamo trenirao, da bi kruna te veze sa Zvezdom bila to što sam ja radio u KK Crvena zvezda tri godine. Mogao sam možda da navijam i za Partizan, ali sam zaista i živeo i radio za taj klub. Radio sam kao službeni predstavnik ŽKK Crvena zvezda, bio sam glavni korespondent sa Fibom ispred KK Crvena zvezda, prevodilac i domaćin stranim timovima i sudijama. To je jedno sjajno iskustvo koje je volonterski krenulo sa 16 godina, a krunisalo se sa 20, kada sam i prestao da radim za njih.”

Da li bi se bavio nekim sportom da nisi to što jesi?
– “Nije da se nisam okušao, u pomenutoj Zvezdi sam bio tri meseca u mlađim kategorijama, odatle imam puno lepih poznanstva, kao npr. sa Mihajlom Uvalinom, kasnije trenerom prvog tima, porodično prijateljstvo sa Laletom Lučićem… Tu sam trenirao tri meseca, takođe sam trenirao i veslanje u Zvezdi na Adi, bio član streljačke sekcije u školi veoma kratko, bio jedno veče na folkloru (smeh), a fudbal nikada nisam znao da igram, dok basket igram rekreativno, i ako smo kolega “Grobar” i ja u maloj pauzi trenutno. Ne mislim da bi bio uspešan sportista, ali se bavim sportom rekreativno, za fudbal imam “dve leve noge”, a kad me u košarci neće šut, onda zakucavam. (smeh)

Sa kojim kolegom sa Prve najviše voliš da sarađuješ?
– “Bilo bi nezahvalno odvajati, u principu su svi raspoloženi za saradnju i sve je sjajno. Miloš Urošević je postao moj dobar prijatelj, i ako ne sarađujemo direktno, ali je on jedan od kolega sa kojim sam se odmah “zgotivio”, naravno i svi ostali su sjajan tim.”

U kojoj meri ti svakodnevne obaveze dopuštaju da se baviš sportom?
– “U principu se nalazilo vremena za to rekreativno bavljenje sportom, basket jednom nedeljno po sat vremena, ali je raspored veoma težak pa se zato i ne stiže sve, to je glavni razlog što se ne bavim aktivnije, što ne trčim svako jutro, dižem neke tegove popodne (smeh)…”

Koja godina je, po tebi, godina sporta u Srbiji?
– “95′ i 98′, pogled ka košarkaškom timu međuostalom, aktivno sam i porodično učestvovao u tome, otac mi je bio portparol reprezentacije, a ja sam 96′ bio u Barseloni, kao i 98′ u Atini. To je bilo fenomenalno iskustvo, te godine pamtim kao najbolje godine sporta. To je za mene nezaboravno iskustvo, imao sam prilike da držim pehar u rukama, da vraćam Dejana Bodirogu iz Marusi hale, pošto je morao da ostane duže na redovnoj anti-doping kontroli. Imao sam prilike da 98′ proslavljam sa našim košarkašima na Glifadi u jednoj diskoteci, gde sam se družio i sa budućim kolegom Slobodanom Šarencem. To je za mene najupečatljivija stvar zato što sam se vraćao sa timom i na neki način bio deo tima, imam čak i dresove Saleta Obradovića iz 95′ i Milenka Topića iz 98′.”

Koji sport najviše pratiš i da li navijaš za neke klubove iz inostranstva?
– “Što se tiče fudbala, kada vidim Barselonu znam da tu treba pare da idu, ne kladim se i ne promovišem klađenje, ali znam da je Barselona siguran dobitak, kao i Mančester za koji igra Nemanja Vidić. Nisam baš veliki fan fudbala, kada pratim, više volim da gledam košarku, po malo pratim moto trke ETCC i WTCC i naravno Novaka, to je neizbežno.”

Koji sport najbolje predstavlja Srbiju?
– “Trenutno se košarka malo “ugruvala”, vaterpolo je sjajan i Novak koji ima tu veliku slavu, ljudi znaju da je iz Srbije i to je dobro, ali je to ipak individualni sport. Šteta što košarkaši nisu napravili veći uspeh, što reče legenda Bora Stanković, bivši čelnik FIBA, na pitanje: “Šta je falilo srpskoj reprezentaciji?”, odgovorio je: “Fali jedan Toni Parker” (smeh).”

Da li imaš neku poruku za čitaoce portala Utakmica.rs?
– “Verujem da ovaj portal čita dosta ljudi i apelujem na sve one koji aktivno učestvuju kao navijači da prosto ne izlažu ni sebe, ni druge ljude opasnostima, može da se navija na lep način. Želim im svaku sreću, da njihovi timovi pobede, ne bitno za koga navijaju i da se bave sportom- “Mens sana in corpore sano!

Sve što je lepo, ima kraj, tako i ono naše druženje sa jednim od najboljih i najzabavnijih tv lica. Saznali smo puno stvari iz, kako novinarskog, tako i sportskog života ovog poznatog voditelja, ali bi posebno pohvalili njegovo odlično baratanje latinskim jezikom, pogotovo izrekama.

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari