Glas poznatih: Sik Tač- Crvena Zvezda je porodična tradicija

Iz nove rubrike, “Glas poznatih”, koju vam donosi “Utakmica”, saznaćete detalje iz života javnih ličnosti iz Srbije i njihove sportske i životne priče. Ove nedelje smo bili u gostima kod rep grupe “Bolesni dodir” (Sick Touch) sa Novog Beograda. Cobran (Branko), Mlata (Vlada) i Žuti (Bojan) su nam pričali o svojim rep karijerama, a i o stvari koja ih vezuje, pored betonskih blokova Novog Beograda, ljubavi prema crveno-beloj boji i sportu.

Kako i kada ste počeli da se bavite repom?
Cobran: “U suštini, rep slušam ceo život, a ta cela priča je spontano krenula neke 2002. godine uz starije ljude koji su se već bavili time i koje sam pratio kao klinac. Al’ sam sa konkretnim radom krenuo 2006. godine, tada smo napravili “Sik tač” studio, tamo smo se okupljali i snimali. To je bio neki dečački “trip”, nismo se nadali da će neko slušati naše albume ili dolaziti na nastupe.”
Mlata: “Slušam rep od osnovne škole, u srednjoj sam počeo malo da pišem, a negde posle srednje škole, 2005-06, sam krenuo nešto ozbiljnije sa “Sik Tač” studiom, koji se tada otprilike napravio.”
Žuti: “Piskaram od osnovne škole, ali je prava stvar krenula sa “Sik Tač-om” od 2006.”

Koje sportove najviše pratite i da li imate nekog idola iz sveta sporta?
Cobran: “Pratim razne sportove, ali je fudbal nekako broj jedan sport i ovde i u svetu, mada u poslednjih par godina sve slabije i slabije. Nije to više fudbal, polako sve postaje kladionica. Omiljeni fudbaleri su mi neki “likovi” poput Romarija, Bebeta…”
Mlata: “Pratim fudbal i košarku najviše, košarku sam trenirao, a fudbal najviše “gotivim”. Ima dosta njih koje volim, ali ne mogu reći da su mi idoli, to su Džordan, Medžik Džonson, Čarls Barkli, od naših, Danilović, Đorđević…”
Žuti: “Iz sveta sporta je naravno Majk Tajson. Pratim boks isključivo i te borilačke sportove, po malo fudbal, zbog Crvene zvezde!

Da li ste se nekada bavili sportom i koliko ste bili uspešni?
Cobran: “Pa ne mogu da kažem da je to bilo nešto ozbiljno, ali sam se bavio sportom naravno. Kao klinac sam trenirao karate, posle toga sam na Novom Beogradu, u Radničkom, trenirao za golmana. Trenirao sam još odbojku i stoni tenis, mogu reći da sam u stonom tenisu bio najuspešniji, ali kad se sve lomilo, odustao sam… Mada i dan danas sve to rekreativno igram.”
Mlata: “Bavio sam se košarkom, trenirao sam deset godina i došao sam do nekih juniorskih selekcija. Igrao sam neke “beton lige” i onda sam prestao (smeh).”
Žuti: “Bavim se borilačkim sportovima već jedno 5, 6 godina u nazad. Ranije sam izbegavao.”

Da li se u Srbiji može živeti od rep-a i da li imate neke druge poslove “sa strane”?
Cobran: “U suštini, mi smo malo drugačije gledali na sve ovo, nije nam bio potreban novac, ali sada polako počinjemo da naplaćujemo te neke nastupe i mogu da preživim od toga, trenutno se bavim samo muzikom i pravljenjem nekih stvari vezanih za našu muziku, majica, dukseva… Naravno, ukoliko ima nekih drugih poslova, to odradim, novac je neophodan.”
Mlata: “Od repa “kane” neki dinar, ali ne može da se živi Bog zna kako… Može da se premosti neka situacija, da se preživljava.”
Žuti: “U Srbiji od repa nema repa (smeh). Imam nek druge poslove, malo video produkcija…”

Zašto Zvezda?
Cobran: “Navijam za Zvezdu od rođenja zato što je najveći klub na ovim prostorima, a i zato što mi cela porodica navija za Zvezdu, tako da je bilo logično da ja nastavim tu tradiciju. Zaista sam oduvek bio za Crvenu zvezdu i nikada nisu, čak ni kao malog, uspeli da me ubede da navijam za neki drugi klub.”
Mlata: “Jednostavno navijam za Zvezdu jer su me tako naučili kada sam se rodio (smeh). Činjenica je da mi je deda, kao vojnik, zidao Marakanu (smeh).”
Žuti: “Od malih nogu volim Zvezdu, crvena boja je nekako srećna, ne ubija u pojam (smeh). To je i porodična tradicija, samo otac navija za Partizan.”

Da li postoji neka navijačka pesma od koje se naježite?
Cobran: “Pa to su one malo starije pesme, neka bude “Samo ti”. Više mi se sviđao taj fazon navijanja nego ovaj današnji, malo ubrzaniji.”
Mlata: “Nekako sam van svega toga, ne idem često na utakmice i nemam neku pesmu od koje bi se naježio.”
Žuti: “Pa ona: “Ale, ale, ale, Boka!”. Ta od Boke Juniors.”

Koji sport po vama najbolje predstavlja Srbiju, košarka, tenis ili vaterpolo?
Cobran: “Pa definitivno sva tri sporta, ali je u poslednjih par godina Novak Đoković ubedljivo “pokidao” u tenisu, zbog toga je možda tenis broj jedan, odnosno Nole. Tu su naravno i košarka i vaterpolo, u košarci smo već dugo među najboljim na svetu, po meni je tu čak i rukomet… Uglavnom sve sem fudbala, u koji se najviše ulaže i kojem se poklanja najviše medijskog prostora.
Mlata: “U poslednje vreme ubedljivo tenis, ali su tu naravno košarka i vaterpolo, u tim sportovima smo uvek na vrhu.”
Žuti: “Trenutno tenis, “Đoka izuva”.”

Koliko se često na Novom Beogradu održavaju sportski turniri i da li često učestvujete na takvim manifestacijama?
Cobran: “Ima baš dosta turnira, sada skoro svaki blok na Novom Beogradu ima neki turnir i to se tradicionalno održavaju svake godine, godinama u nazad. Konkretno, kod mene u prvom bloku postoji “Sportsko leto Fontana”, odnosno “Kup Fontana” koji se održava već jedno 16, 17 godina, to je jedan od jačih turnira u gradu. Novi Beograd je takođe poznat po basketu, basket turnira ima u svakom kraju.”
Mlata: “Učestvujem baš slabo, ali turnira ima dosta u svakom kraju.”
Žuti: “Održavaju se konstantno ti neki turniri koji su već uhodani svake godine, što fudbalski, što basket, ali ja teško… Sport s’ loptom, ne!”

Kog meča Crvene Zvezde se najradije sećate?
Cobran: “Možda onaj derbi kada je kasnije Partizan osvojio titulu, tada je Mateus “prozivao” Žigića i ekipu, a ispostavilo se da su dobili tri komada. Ima dosta utakmica iz tog vremena koje su mi ostale u sećanju, al recimo neka bude ta, kada je Žigić dao dva gola, a Milovanović jedan, ako se dobro sećam…”
Mlata: “Da ne kažem da je i meni neki derbi, neka to bude onaj meč sa Romom.”

Da li ste redovni na utakmicama vašeg voljenog kluba i koji sport gledate najčešće?
Cobran: “U poslednjih par godina se slabo pojavljujem na utakmicama, a kada odlučim da odem, odem na “Marakanu” najčešće. Malo mi je dosadno to što svake godine ne možemo ništa da pokažemo u Evropi, kada sam se nadao da možemo nešto da uradimo i van Srbije, išao sam češće na utakmice.”
Mlata: “Veoma retko idem na utakmice, kako sada, tako i kada sam bio mlađi.”
Žuti: “Slabo idem na utakmice… Bio sam na jednom derbiju, onom kada su ubili onog momka, Acu Radovića.”

Da li ćeš ići možda na košarkaške utakmice, zbog same činjenice da će možda igrati na Novom Beogradu u “Kombank Areni”?
Cobran: “Čuo sam da će možda igrati u “Areni”, ali po meni je “Pionir”- “Pionir”. Ništa ne može da zameni taj ambijent i tu dušu “Pionira”.

Ulični basket ili mali fudbal?
Cobran: “I jedno i drugo, ali nekako malo više igram mali fudbal u poslednjih par godina, kao klinac sam više igrao basket.”
Mlata: “Ulični basket, više sam ga igrao.”
Žuti: “Ulični basket pre nego mali fudbal.”

Šta vama predstavlja sport i kako biste ga definisali?
Cobran: “Sport bi trebalo da bude sastavni deo svakog života, nije bitno da li rekreativno ili profesionalno.”
Mlata: “Profesionalni sport predstavlja jednu složenu mašinu, a bavljenje sportom rekreativno je odlična stvar za fizički boljitak, a i za duh.
Žuti: “Zdravo telo, zdrav duh. Sport je nešto pozitivno što treba da odvuče mlade sa ulice i da ih usmerava ka nekom boljem životu.

Kakvu poruku šalju vaši tekstovi i ka čemu težite u tom rep svetu?
Cobran: “Težimo ka tome da proširimo ta neka naša razmišljanja na masu, odnosno omladinu. Neki sa strane koji ne prate ovu muziku možda misle da je to loše, ali ja ne mislim tako i mislim da ćemo uspeti u tome što radimo, kao i ljudi koji rade neke slične stvari.
Mlata: “Poruka je da i pored svog ovog ludila, ostanu, kol’ko- tol’ko, normalni. Težimo ka tome da pravimo što bolju muziku.”
Žuti: “Moji tekstovi su malo dvosmisleni, pričaju o mom životu i životu drugara. Inače govore da ne budete kao mi, već da učite na našim greškama, samo jedan je život!

Može se reći da ste vi zaštitni znak blokova, oni su vas proslavili, da li biste menjali Novi beograd za neki drugi deo prestonice?
Cobran: “U suštini, živeo sam na par drugih lokacija, iznajmljivao stanove, ali sam ovde ceo život. Novi Beograd je Novi Beograd i voleo bih da ostanem ovde zauvek.
Mlata: “Nikada u životu, rodio sam se ovde, živim ovde ceo život i nikada ne bih menjao Novi Beograd.
Žuti: “Novi Beograd for life, mislim volim celu Srbiju, iz ove sam zemlje, ali su “NBG” koreni pušteni ovde.

Šta je ono čega se svi sete kada čuju vašu muziku?
Cobran: “To je, verovatno, Novi Beograd.”
Mlata: “Verovatno blokovi.”
Žuti: “Kratko i jasno, ulice.”

Koji su vaši planovi za budućnost?
Cobran: “Pa planovi su sigurno žena, deca… šŠalim se (smeh), pa da nastavimo da radimo tu muziku, spremamo novi album, spotove, ugovaramo nastupe, napravili smo “Sick Touch” sajt preko koga ćemo da uozbiljimo te neke priče koje smo do sada radili.”
Mlata: “Da snimamo i materijalizujemo što više trenutnu situaciju.”
Žuti: “Trenutno radim na par projekata, malo “Dance hall”, malo “Trap rap”, planira se da se možda beži u vojsku, i tako…”

Šta imate da poručite vašim mnogobrojnim fanovima i čitaocima portala “Utakmica.rs”?
Cobran: “Bavite se sportom i slušajte pravi rep, Sik Tač!”
Mlata: “Da nastave da nas prate i da se bave sportom, a našim fanovima, “da ostanu bolesni” (smeh).”
Žuti: “Poručio bi im da budu navijači, a ne huligani. Da vole svoje klubove i da se ne ubijaju zbog toga. Da žive normalno i da ovu našu majku zemlju dignemo na noge, da budemo jaki kao nekada!

Tog prepodneva su momci iz “Sik Tač-a” odvojili malo vremena i pre nego što su snimili najavu za njihov nastup, u Novom Sadu 21. septembra, pričali nam o svojoj ljubavi prema muzici i sportu. Tako su probili led u ovoj novoj rubrici portala Utakmica.rs, koji će nastaviti da vam donosi priče od mnogo poznatih imena naše javne scene, o njihovim životima, radu i naravno, sportu.

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari