Glas poznatih: Žare S.A.R.S.- Spontano do vrha top lista!

Bezbroj hitova, vrelih nastupa, popularnih spotova i odličnih tekstova je spakovano u “Sveže amputiranu ruku Satrijanija”, jedan od najboljih bendova na domaćoj sceni. Koliko su kvalitetni, S.A.R.S.-ovci su dokazali još jednim fenomenalnim albumom, “Kuća časti”, koji je sačinjen od samih hitova i “Lutke”, pesme koja je prerasla sve kategorije lepote. Na žalost, nisu se plasirali na finalno “MTV EMA” takmičejne u Amsterdamu, ali su nastavili da vredno rade i spremaju novi CD, koji bi trebalo da izađe do kraja godine. Kad mogu Bitlsi, mogu i oni- tako je za jedan portal rekao frontmen grupe, Žarko Kovačević. Žarko je ispred Aleksandra Lukovića, Petra Milanovića, Tihomira Hinića, Borisa Taseva, Nenada Đorđevića i lepše polovine benda, Sanje Lalić, govorio za rubriku “Glas poznatih” o radu S.A.R.S.-a, planovima za budućnost i naravno, sportu.

Kada i kako si započeo muzičku pustolovinu?
– “Prvi kontakt sa muzikom se desio pred kraj srednje škole, kada smo moj drugar, Bane, i ja, pošto smo išli u isto odeljenje, krenuli da potpuno spontatno pravimo pesme za društvo. To smo radili čisto iz “sprdnje”, kako bi preslušavali sa prijateljima, tada smo bili u domenu nekog hip-hopa. To je bio malo ozbiljniji susret sa muzikom, pravljenje aranžmana, matrica… Iz toga se izrodila grupa MVP, malo drugačiji fazon, tada smo radili rnb muziku sa više pevanja i melodike, ali je i dalje to bio neki period u kojem smo otkrivali svoje glasovne mogućnosti, pošto nismo išli u škole za pevanje, već smo sami razotkrivali šta, kako i koliko možemo. Prava stvar je od kad sam ušao u S.A.R.S., period od 2008/09 pa do danas. Smatram da je taj deo prilično ozbiljan, što se tiče pristupa muzici.”

Otkud naziv S.A.R.S.?
– “Naziv je inspirisan “pijanom pričom” (smeh). Posle probe smo, ispred dragstora, smišljali naziv za bend, a u to vreme je Džo Satrijani nastupao u Beogradu. Pošto je tadašnji basista Kriva, inače ogroman čovek (2 sa 2), voleo da kampuje i uvek sa sobom imao sekiricu, rekao je: “‘Ajde daa otfikarim Satrijaniju ruku i ako zašijemo je našem Lukoviću, tada će on bolje da svira gitaru.” Nismo znali da li je do same ruke ili do mozga, do neurona, ali na žalost nismo ni došli do prilike da isprobamo taj test (smeh), al eto “ludačkog” naziva koji je i kao skraćenica prilično efektan.”

Koja ti je omiljena pesma iz vašeg repertoara?
– “Sve pesme su mi k’o deca (smeh), šalim se naravno, ali stvarno ne bih mogao da izdvojim samo jednu. Recimo, po albumima, sa prvog albuma mi je pema “Budim se“, koju možda i najviše volim da izvodim na koncertima, na drugom albumu je najveći efekat na mene ostavila pesma “Zemlja nije ničija“, a sa trećeg “Ahilova peta” ili “Lud“*, te pesme mi se sviđaju sa poslednjeg albuma.”

*U izboru za pesme sa trećeg albuma, Žare nije mogao da se odlučio pa je poslušao sugestiju koleginice Sanje, koja mu je dovikivala: “Lud, lud”

Da li znaš da je “Lutka” toliko popularna da se svira i na venčanjima?
– “Propratili smo to na Jutjubu, ali smo čuli i iz raznih izvora da se sviralo… Čak smo i mi imali ponude da dođemo, da odsviramo samo tu pesmu kao prvi ples mladenaca, tako da smo upućeni u to.”

Da li je “Buđav lebac” preteča slave koju trenutno imate?
– “Naravno da jeste, “Buđav lebac” je jedan od razloga zašto smo danas tu gde jesmo i zašto smo iz jednog demo benda prerasli u ovo što smo danas, kako nas god ko doživljava. Imali smo sreću da nam “Buđav lebac” bude odskočna daska, tako da ja ta pesma apsolutno zaslužna za dalje uspehe.”

Koje saradnje sa drugim muzičarima se najrađe sećaš?
– “Na prva albuma nismo imali puno dueta, osim što je, igrom slučaja Vikler Skaj producirao prvi i drugi album, pa je on, tamo gde je osetio neku emociju koja je slična njegovom afinitetu, predložio da napravimo saradnju na par pesama. Na trećem albumu imamo čak četiri dueta, a izdvojio bih saradnju sa Sašom Antićem, koji ima fenomenalan tekst na pesmi “Malo mi je falilo”, i naravno ona Šemsova ludačka pesma “Ti ti ti”, to je takođe odlična saradnja.”

Da li je istina da imate ogromnu armiju fanova iz komšijskih republika?
– “Kada nam je izašao prvi album i kada smo krenuli sa radom, prva svirka nam je bila “preko”, u Skoplju. Od tada pa sve do danas imamo nastupe širom regiona , a i samim tim, koliko smo puta nastupali po gradovima bivše “Juge”, imamo lokalne baze fanova, što kad saberemo i vidimo na Fejsbuku, ispadne impozantna cifra od oko 85, 6 hiljada ljudi, što zaista nije malo.”

Je l’ si sanjao da će se vaš hit “vrteti” na MTV-u i da ćete biti jedan od najboljih bendova na ovim prostorima?
– “Hvala na komplimentu (smeh), u početku, pre nego što se i “Buđav lebac” desio, niko ništa nije očekivao niti sanjao. Niko nije znao u kom će se smeru odvijati ova priča, tako da niko ništa nije očekivao, ni planirao. Sve što se desilo, desilo se spontatno.

Da li si se nekada bavio sportom?
– “Jesam, kao mali (smeh). U osnovnoj školi, drugi i treći razred, sam trenirao fudbal, kao i većina klinaca koja trenira fudbal ili košarku. To sam trenirao jedan kratak period, pa sam prešao na odbojku, u kojoj sam se dosta zadržao, do početka srednje škole. Čak sam učestvovao i na nekim takmičenjima, doduše nismo pravili neke velike rezultate ali je u svakom slučaju bilo i takmičenja. U srednjoj školi sam batalio odbojku, dosta toga se promenilo i nisam više odlazio na treninge, ali sam vrlo brzo posle toga počeo sa kik-boksom. Prilično nepovezani sportovi, kik-boks sam vežbao godinu dana, te sam posle prvog takmičenja prestao da treniram.”

Koliko ti koncerti i studije dopuštaju da se baviš sportom?
– “Preko nedelje imamo dosta slobodnog vremena, tako da sve zavisi od mene, odnosno od moje lenjosti (smeh). Zgodno je što imamo obaveze samo preko vikenda, pa nam ostaje dosta vremena da organizujemo nedeljne aktivnosti. Ali sam sada krenuo i na fakultet, tako da me te obaveze odvajaju od nekog treninga, bilo da je to trčanje ili teretana.”

Da li pratiš sport?
– “Iskreno, slabo (smeh). Ostatak benda baš zdušno prati, pogotovo fudbal, tako da su u nekim frakcijama. Ja sam krajem srednje škole prestao da pratim fudbal, a za vreme školovanja sam znao sve igrače, jer sam pritom igrao “Fudbal Menadžera”… Da si me tada pitao, znao bih sve… Znao sam pozicije, timove, igrače… Onda sam u jednom trenutku prekinuo sve kontakte sa fudbalom, napravio distancu jer sam se razočarao u sam sistem funkcionisanja.”

Je l’ maštaš možda da S.A.R.S. napuni neki od stadiona, ili neke druge sportske građevine?
– “Pa da, bilo bi super kada bi tako nešto uspeli. Imali smo, doduše, priliku da sviramo na stadionima. Ako se ne varam, svirali smo u Valjevu kada nas je navijačka grupa “Telad” pozvala da nastupamo, tako da smo praktično svirali na stadionu, ne samo na tom, ali ne mogu tačno da se setim jer smo, zaista, do sada imali preko 250 koncerata i stvarno mnogo nastupa iza sebe. Da organizujemo svoj solo koncert na nekom od stadiona, bilo bi naravno super, ali mislim da treba još malo vremena da prođe kako bi razmišljali o tome.”

Ko je, po tebi, sportski ambasador Srbije?
– “Definitivno Novak Đoković, to je prva opcija koja pada na pamet jer je to dečko koji je napravio ogroman uspeh i stigao do pozicije broj jedan u svetskom sportu, u ovom slučaju tenisu. Svako ko napravi tako dobar rezultat je afirmativan kako za sebe, tako i za zemlju iz koje dolazi, a Novak se ne stidi toga, tako da bih njega predložio kao sportskog ambasadora.”

Koji su planovi sa budućnost S.A.R.S.-a?
– “Pošto nemamo toliko gust raspored koncerata, pokušavamo da dolazimo u studio i radimo nove pesme, to je u suštini plan za naredni period, da do kraja godine izdamo još jedan album, to bi bilo odlično. Videćemo dokle će to dogurati i da li ćemo uspeti u tome.”

Koja je tvoja poruka za čitaoce Utakmice?
– “Ne bih da filozofiram, mir i ljubav svima, i to je to…

Kako vreme prolazi, ovi ljudi izbacuju sve bolje pesme, ozbiljnija muzička dela, koja haraju po domaćim i stranim top listama. Sami su sebi zadali težak zadatak, nadmašiti album “Kuća časti”, ali ne sumnjamo da će još jednom napraviti odličan posao, i da ćemo ih sledeće godine gledati na MTV EMA finalnom takmičenju.

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari