INTERVJU Ivan Babić: Igrači su obespravljeni

Prekaljeni defanzivac Ivan Babić posedije zavidno iskustvo u najjačem domaćem takmičenju. Iza sebe ima 13 sezona borbe sa napadačima u Superligi. Prethodne dve godine je u svoju biografiju dodao još stavki, sa Novim Pazarom je zaigrao po prvi put u Superligi i uspeo je da izbori opstanak. U klupskoj statistici “plavo – belih”, ostaće upamćen kao prvi strelac gola za tim u Superligi.

– Iako to nije moj primarni zadatak i ne opterećujem se time, uspeo sam da tim golom donesem pobedu protiv Smedereva. Tako smo i počeli da sakupljamo bodove koji su nas doveli do opstanka. Inače u karijeri nisam dao puno golova, ali su svi bili važni za ekipe u kojima sam igrao. Fudbal je pre svega moj posao, ali veliko mi je zadovoljstvo da će taj gol ostati upisan negde u klupskoj istoriji, jedno je sigurno – i ja ću ga upamtiti.

Klub u kome ste najviše igrali – Napredak je već nekoliko godina u drugom rangu, kako komentarišete promene koje su nastale u Kruševcu početkom ove godine?

– Lepo je videti da su stvari preuzeli ambiciozni ljudi i uložili novac u oživljavanje fudbala u gradu. Ipak, da bi se nešto više uradilo prethodne sezone, mislim da su došli kasno, jer je mnogo bodova izgubljeno još tokom jesenjeg dela. Možda su i mogli do boljeg plasmana, međutim, neplanirano su rasuli bodove u susretima sa Mladim Radnikom, Sinđelićem, Mladošću. Da nije bilo kikseva, završnicu prvenstva bi učinili dosta zanimljivijom. Možda su pogrešili i što su doveli veliki broj igrača koji su dugo pauzirali pre toga, pa su bez obzira na kvalitet bili van takmičarskog ritma. Naravno, tu ne spada fenomenalni Mirosavljević. Kruševac je lep grad i za život i za igranje, i zaslužuje da ima superligaša – a ja sam siguran da će ga i imati od sledeće godine. Drago mi je da se unutrašnjost Srbije fudbalski probudila.

Dobar deo karijere proveli ste i u Beogradu.

– Do leta 2004. ja i Bojan Miladinović smo činili tandem pred golom Napretka, a zatim su nam se putevi razišli, on je prešao u Crvenu zvezdu, a ja u Partizan. Potpisao sam četvorogodišnji ugovor, sedeo često na klupi, ali nikada nisam dobio priliku za debi. U to vreme, klub je imao osam štopera i u paklenoj konkurenciji, na terenu nije bilo mesta za sve. To je jedina stvar vezana za moju karijeru oko koje mi je ostala neka žal – mislim da sam zasluživao šansu. Ipak, moje mišljenje o crno – belima je odlično, iako nisam zaigrao, isplatili su mi svaki dinar – pokazali su da su pravi klub.

Nakon dve godine, došlo je do razlaza i sa Novim Pazarom.

– Prvo, moram da pohvalim fudbalski ambijent u gradu. Kamo sreće da svi timovi imaju takvu podršku – sigurno bi se igrao mnogo bolji fudbal. Želeli su da produže saradnju sa mnom, ali zapelo je oko dugovanja iz starog ugovora. Potraživanja iz prošle godine su regulisali na vreme, ugovora pre toga nije regulisan do kraja i to je kamen spoticanja između njih i mene. Izgubio sam strpljenje čekajući, ipak, korektno smo se rastali.

Iza sebe imate mnoštvo prvoligaških sezona i utakmica, možete li da ocenite snagu domaćeg prvenstva kada ste Vi počinjali i sada?

– Mislim da se igrao mnogo jači fudbal, tada je konkurencija bila jača. Klubovi su imali više kvalitetnijih pojedinaca. Glavni razlog što nam je fudbal pao na tako niske grane je težnja klubova da igrače prodaje što mlađe. Današnji talenti, čim odigraju jednu – dve utakmice dobro, odmah idu napolje. Zbog toga te golobrade mladiće guraju da što pre zaigraju, da bi ih ubrzo prodali. Pogledajte transfere, kada je poslednji put neki domaći igrač u zrelim godinama otišao u jaču ligu? Naravno, onda nema mesta i za iskusne i kvalitetne igrače, kada sam počinjao, najviše sam naučio od starijih igrača – u Borcu od: Plazinića, Maričića, Srđana Vasiljevića, Milekića, a u Napretku od: Kojičića, Krstića, Dodića, Krnjinca. Pitam se: Od koga današnja deca mogu nešto da nauče? Verovatno da takva situacija odgovara i upravama klubova, jer se trude da smanje tropkove, ali mislim da štede na pogrešnim stvarima. Sećam se kada je moj Partizan igrao 2004 protiv CSKA Moskve, rusi su tada imali jak tim i osvojili Kup UEFA, u današnjem sastavu „Armejaca“ ima više od pola igrača iz tog tima. To neka i nama bude pokazatelj – da se tim dobro selektira i dugo ostane na okupu. A ne kao sada, svakih šest meseci se promeni ceo tim.

Trenutno imate status slobodnog igrača, gde ćete igrati od jeseni?

– U razgovorima sam sa nekim domaćim klubovima, i nisam daleko od odgovora na to pitanje, još nisam rekao poslednju reč u fudbalu. U međuvremenu ću biti na Zaltiboru, gde Sindikat profesionalnih fudbalera Srbije ima trening kamp. Igrači su obespravljeni: Ne dobijaju radni staž, nema plata iz ugovora, ni ostalo ugovoreno klubovi ne poštuju. Nadam se da će predsednik sindikata Mirko Poledica uspeti da pokrene stvari sa mrtve tačke, ponajviše zbog mladih igrača čije vreme tek dolazi.

(foto: Senko Župljanin)

Komentari