INTERVJU, Darko Brašanac: “Reprezentacija veliko iskustvo, ali ne znam zašto ne igram u Partizanu”

Iako ovaj momak već odavno pruža odlične partije u dresu mlade reprezentacije Srbije, iako se trudi i trenira možda i više od nekih svojih saigrača, ne uspeva da se izbori za dobru minutažu, tačnije rečeno, kod Vuka Rašovića ne može da se izbori ni za kakvu minutažu… Pošto u njemu očito nije problem, ne znamo u kome je, on nije želeo da aludira ni na koga, samo mu iz očiju viri želja da dobije zasluženo, mesto u veznom redu prvog tima aktuelnog fudbalskog šampiona. Pročitajte šta je Darko Brašanac rekao za Utakmicu o dugom boravku u Partizanu, kao i o reprezentativnom iskustvu dugom osam godina.

Da li deliš mišljenje sa našim čitaocima, da si odavno zaslužio veću minutažu u prvom timu?

– “Sigurno da smatram da sam zaslužio, svaki igrač za sebe smatra da treba, ako nije standardan, da više igra i to je sasvim normalno. Ne bismo se bavili fudbalom da tako ne mislimo… Drago mi je što mi puno ljudi iz fudbala, ali i van njega, nakon poslednje dve utakmice u mladoj reprezentaciji postavlja slična ovakva pitanja. Na žalost, nisam znao šta da im odgovorim.”

Šta tebi predstavlja Partizan?

– “Devet godina sam u Partizanu, on je jedan veliki deo mog života… Volim da idem i na košarkaške utakmice, otkad znam za sebe volim crno-bele boje i nema te reči kojom bi mogao da opišem moju ljubav prema Partizanu. On je moja fudbalska, ali se može reći i životna škola. U mlađim kategorijama nisu vodili računa samo o tome da postanemo fudbaleri, primarna je bila edukacija nas i formiranje kao ličnosti. Imao sam sreću da radim sa trenerom Slađanom Šćepovićem, koji se trudio da nas izvede na pravi fudbalski, ali i životni put.”

U kakvom će ti sećanju ostati pozajmica u Smederevu?

– “U Smederevu mi je zaista bilo fenomenalno, posle godinu i po dana neigranja sam se ponovo osećao kao fudbaler, opet sam osećao tu euforiju isčekivanja vikenda i novih utakmica. Bio sam zadovoljan jer sam znao da me posle svakih sedam dana napornih treninga čeka devedeset minuta da pokažem šta znam i šta sam vežbao.”

Da li je atmosfera u svlačioni narušene nakon derbija i da li misliš da je tron poljuljan?

– “Sigurno da nije prijatno kada se izgubi u derbiju, nije lepo nijedan meč izgubiti, pogotovo derbi, ali je jednostavno fudbal takav, morali smo brzo da zaboravimo taj poraz, kao što bismo zaboravili i pobedu… Liga ide dalje, posle par dana dolazi nova utakmica i sve ispočetka. Poraz od Zvezde je bio bolan, ali smo morali da “okrenemo novi list” i nastavimo dalje.”

Po čemu bi razlikovao Vermezovića i Rašovića?

– “U Partizanu sam imao stvarno dosta trenera, čak pet, i svaki je različit. Svako gaji svoj stil treniranja i sistem treninga, svaki ima drugačiju komunikaciju sa igračima… Tako da ne bih mogao ni njih dvojicu da uporedim, svi su različiti.”

Da li često pratiš blogove Goksija Blogera i šta misliš o čoveku koji je “najglasniji” kada je u pitanju tvoja mala minutaža u Partizanu?

– “Goksi je stvarno čovek koji me već duže vreme prati i koji me podržava, i kada nije bilo dobro, i kada sam bio standardan, on mi je pružao podršku i pomagao mi. Pratim ga, naravno, i mislim sve najlepše o njemu. Neverovatno je njegovo poznavanje Partizana, svih sportova i timova, pogotovo ženske košarke (smeh).

Kako bi opisao tvoju bogatu reprezentativnu karijeru, pošto si igrao u svim mlađim kategorijama?

– “U reprezentaciji sam, čak, duže nego u Partizanu2004. sam na okupljanju generacije ’92 prvi put zaigrao i od tada sam na spiskovima svih selekcija. Dosta igrača je ostalo od tog formirajna 2004. godine, znamo se dobro i dugo, a i sam čin igranja za reprezentaciju je neopisiv, pogotovo za vrmeme intoniranja naše himne.

Kakav je osećaj dati gol direktno iz kornera?

– “Iskreno, nisam nameravao da šutiram na gol… Ivanov mi je prišao i rekao da gađam na to mesto, tako sam i uradio, a lopta je ušla u gol zbog toga što ju je on promašio, kao i dva defanzivca BSK-a. Osećao sam se odlično, taj gol mi je bio i prvenac u dresu Partizana u prvenstvu. Kao što sam maločas rekao, i to sam morao brzo da zaboravim jer nas je očekivao težak meč protiv Jagodine.”

Već ste dva puta išli u pozorište, šta je sledeće na “repertoaru” Vuka Rašovića?

– “(smeh) Ne znam šta je sledeće, što se mene tiče, mogli bi ponovo u pozorište, meni se dopalo i bilo nam je veoma lepo.”

Kada si se iz Čajetine preselio u prestonicu?

– “To je bilo 2005. u sedmom razredu osnovne škole, imao sam 13 godina, mada su kontakti sa Partizanom postojali i pre toga, čak sam i pre samog dolaska bio na pripremama. U dogovoru sa roditeljia sam odlučio da se preselim kako bih upoznao stručni štab i igrače.”

Da li se tvoj brat i dalje bavi fudbalom?

– “Brat više ne igra, imao je povredu prednjih ukrštenih ligamenata. On mi predstavlja veliku podršku, često odlazimo na utakmice košarkaškog kluba i provodimo dosta vremena zajedno.”

Koga vidiš kao konkurenciju na svojoj poziciji?

– “Stvarno nisam razmišljao o tome, a i ako pogledamo ovosezonske sastave, vidimo dosta promena i kombinovanja, čak se dešava da i veliki konkurenti za poziciju budu zajedno na terenu… Ne znam zbog čega ne dobijam veću šansu, ali ne vidim krivca ni u jednom saigraču.”

Kakav je osećaj biti na suprotnim stranama sa Krnetom, kapitenom Partizana iz mlađih dana?

– “Reprezentativno iskustvo me je naučilo da malo drugačije gledam na to, u reprezentaciji sam čak cimer sa Markom Dmitrovićem, koji je bio golman Crvene zvezde i protiv kojeg sam igrao bezbroj puta, tako da mi to nije preterano čudno, dobro se poznajemo i postoji puno takvih situacija, pogotovo što igram i u reprezentaciji.”

Gde se vidiš za par godina, koji su ti planovi za budućnost?

– “Najiskrenije, nism razmišljao toliko daleko, trudim se da radim na svom napredovanju i na tome da igram više, a ne razmišljam šta će biti u dalekoj budućnosti. Naučio sam da je fudbalska karijera mnogo dug period da bi se znalo šta će biti, dešavalo mi se, kao prošle godine, da sam jedan vikend standardan, a da već sledeće nedelje nisam ni na klupi…”

Da li imaš poruku za čitaoce Utakmice?

– “Poručio bi da nas prate i da nam daju podršku u bici za titulu, kako bismo postali najtrofejniji srpski klub. Takođe bi im poručio i da prate vaš sajt.

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić.

Komentari