INTERVJU, Miloš Kosanović- Džabe se otimaju večiti, Miloš bi voleo Bundesligu nakon izborene Evrope u Krakovu

Iako je Kosanović od 2010. godine u ekipi Krakovije, ova polusezona je nadmašila sve prethodne. Jedan od nosioca igre poljskog prvoligaša jeste momak koji je pružao zapažene partije u dresu mlade reprezentacije naše zemlje i pred kojim je blistava karijera nakon dubokog traga koji je urezao u Krakovu. Krakovija je trenutno šesta i svakako će biti jedna od glavnih ekipa u borbi za Evropu, pročitajte šta je za Utakmicu rekao standardni defanzivac ovog poljskog kluba.

Kao drugi prošle godine, vratili ste se u elitu, da li možeš da uporediš prve dve divizije Poljske i prve dve lige Srbije?

– “Mislim da je Poljska daleko ispred nas što se tiče svega, infrastruktura je bolja, finansije, medijski je više i bolje ispraćena, svaki meč se prenosi na Eurosportu, al’ što se tiče fudbalskih talenata, mislim da smo tu bolji.”

Koliko se ulaže u Poljskoj u niželigaše i kakva je sportska infrastruktura u ovoj centralno-evropskoj državi?

– “U poljski fudbal se dosta ulaže jer su klubovi uglavnom privatizovani pa svaki klub ima nov stadion i odličnu posećenost. I Evropsko prvenstvo je bilo ovde, tako da i ta činjenica dosta govori o tome.”

Koji je maksimalan domet na tabeli Krakovije nakon ulaska u prvu ligu?

– “Naš cilj ove godine je da budemo među prvih osam i dobro nam ide za sada. Prijatno smo iznenađenje ove godine. Kasnije nastaje podela tabele jer se igra “belgijski sistem” pa se nadam da možemo i u evropske kupove.”

“Prerastao” si Orliće, koliko bi voleo i da li očekuješ poziv u A selekciju?

– “Svaki igrač sanja da zaigra za A reprezentaciju, tako i ja, ali mislim da iz Krakovije nemam šanse za to.”

U kakvom su ti sećanju omladinski dani u Apatinu?

– “Omladinski dani u Mladosti iz Apatina su mi u najlepšem sećanju jer smo stvarno fenomenalno radili i imali odlične trenere i igrače, to će mi uvek ostati u sećanju.”

Koliko se toga promenilo u poljskom fudbalu nakon Evropskog prvenstva i šta nam možeš reći o stadionu u Krakovu koji može da primi 15 i po hiljada gledalaca?

– “Dosta se toga promenilo, pre svega, svaki klub je napravio novi stadion il’ su renovirali svoje stare, a što se tiče našeg stadiona, on važi za jednog od najlepših u Poljskoj. Kada se gleda spolja, rekli bi da je neka galerija ili slično, a ne stadion. Stvarno je fascinantan…”

Gde bi voleo da nastaviš karijeru?

– “Moj neki dečački san je nemačka liga, pa eto, nek’ to bude odgovor. Ali nikada se ne zna gde će me sudbina odvesti…”

Da li se družiš sa sunarodnicima koji igraju u istoj ligi, Radovićem, Ubiparipom, Injcem, Čotrom, Jovanovićem…?

– “Pa ne družim se jer nismo u istim gradovima, al se čujemo telefonom tako da imamo dobre odnose. Pre svega sa Injcem, Ubiparipom i Čotrom.”

Koliko je teško bilo prilagoditi se poljskim načinima života i da li se u nostalgijom za Balkanom pomažete Štraus, Perdijić i ti?

– “Pa nije bilo teško jer su kultura i običaji dosta slični našim, tako da je u redu, samo je bilo teško na početku dok još jezik nisam savladao. Ima nas ovde “naših” pa smo stalno zajedno i normalno je da se pomažemo svi i puno je lakše kada nas je toliko. Svi su zaista sjajni momci.

Šta misliš o vašem sadašnjem treneru, Vojčegu Stavoviju?

– “Veoma dobar trener sa drugačijim pogledom na fudbal od ostalih poljskih trenera, veoma korektan i imamo jako dobru saradnju za sada.”

Da li bi voleo da nekada zaigraš u JSL i koji bi to klub bio?

– “Nemam nameru da se vraćam u naš fudbal, ali bi to sigruno bio jedan od Večitih.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

– “Ističe mi ugovor u junu i hteo bih da promenim sredinu, ako se poklope kockice… Tako da čekam da završimo poslednju utakmicu pa ću videti šta ću.

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić.

Komentari