INTERVJU, Nenad Adamović: “Sledeće godine osvajamo ligu!”

Iako je veliki broj domaćih igrača koji su u očiglednoj finansijskoj propasti srpskog fudbala svoje “mesto pod suncem” potražili u nekoj drugoj ligi, beloruska liga nema veliki fond Srba. Mada ih je relativno malo, u svojim timovima predstavljaju jedne od glavnijih figura i prave razliku na terenu. Jedan takav primer jeste Nenad Adamović, momak koji je preko škole Partizana igrao za par Superligaše i koji je trebalo da se vrati u svoj matični tim kako bi zamenio Lazara Markovića, ali se ipak odlučio za beloruskog Premijerligaša, što se čini kao dobar potez. Za naš portal je iz hladne Belorusije govorio vezista Dinamo Minska.

Kakvi su utisci iz Minska, u kojoj meri se fudbal u Belorusiji razlikuje od srpskog?

– “Utisci su zaista fenomenalni, Minsk je veoma lep i prijatan grad, uređen, a i ljudi su prijatni. Što se fudbala tiče, liga je dosta kvalitetnija od naše, jer ako uzmemo u obzir da je Dinamo ovde najveći klub, a ipak je na kraju prvenstva treći, što je kod nas nezamislivo, da Zvezda ili Partizan ne osvoje trofej.”

Kako si se odlučio za tim koji je najuspešniji na večnoj listi beloruskog fudbala?

– “Čim sam dobio poziv da dođem na lekarske preglede, koji su zaista bili rigorozni, odmah sam pristao, jer sam znao da se radi o velikom klubu i da takvu šansu ne treba propustiti.”

Šta se dogodilo pa ipak nisi pojačao Partizan, kako se letos najavljivalo?

– “Što se tiče Partizana, postojala je priča da žele da dođem, ali su previše odugovlačili, dok je Dinamo bio brži i konkretniji. Smatram da nimalo nisam pogrešio u izboru.”

Kakve su ti uspomene na omladinske dane iz Partizana, kada su ti saigrači, između ostalog, bili Gulan i Jovetić?

– “Najbolji period je bio u omladinskom pogonu definitivno, dosta smo složna i uspešna generacija bili, što na našim, tako i na evropskim takmičenjima. Mnogo lepih uspomena i medalja me veže za taj period. Bila je to sjajna generacija koja je izrodila Jovetića, Gulana, Brkovića…”

Da li i koliko Belorusi ulažu u najvažniju sporednu stvar na svetu?

– “Ulažu dosta u fudbal, ali koliko sam primetio, kod njih je hokej dosta popularniji od fudbala.”

Igrao si za selekcije ispod 17 i 19 godina, da li bi voleo da ti se reprezentativna karijera nastavi i kolike su šanse, po tebi, da u skorije vreme obučeš nacionalni dres?

– “Da, igrao sam i naravno da bih voleo da mi se reprezentativna karijera nastavi, trudiću se da kvalitetnim igrama skrenem pažnju novog selektora na sebe i uskoro ponovo obučem nacionalni dres.”

Šta imaš da kažeš povodom toga što u tri tvoja bivša kluba baš “ne cvetaju ruže” i da li pratiš srpski fudbal?

– “Pratim srpski fudbal i dešavanja u njemu. Žao mi je što je Hajduk iz Kule morao da se ugasi i da se jedna velika tradicija na taj nacin okonča. Sa druge strane, Smederevo nije moglo da izdrži jer je za kratko vreme pretrpelo velike promene, što igračkog kadra, tako i finansijskog, jer je železara prestala da ga finansira. Metalac je stabilan klub i ubrzo od njega očekujem povratak u Jelen Super ligu, to svakako zaslužuju.”

Šta bi rekao o ovoj sezoni i trećem mestu koje zauzima Dinamo?

– “Što se ove sezone tiče, Dinamo završava na trećoj poziciji, ali u sledeću sezonu ulazimo sa ozbiljnim namerama da osvojimo šampionat Belorusije.”

S obzirom da u timu imaš dva Srbina i jednog Crnogorca, verujemo da nije bilo teško da se prilagodiš Belorusiji?

– “Simović, koji je tu već godinu i po dana, nam je dosta pomogao i znantno olakšao prilagođavanje, dosta vremena provodimo zajedno i van terena.”

Sa 4 gola iz 11 mečeva u šampionatu Belorusije si jedan od efikasnijih u timu, kako si se nametnuo holandskom stručnjaku Robertu Maskantu?

– “Dosta sam se brzo uklopio u ekipu i rad trenera Maskanta koji je znao da dolazim sa pauze i imao je strpljenja za mene. Možda bi bio i još efikasniji da sam prošao pripreme sa ekipom, ali ipak mislim da je trener i ovako zadovoljan mojim radom i igrama.”

Da li si imao prilike da odeš u rodnu Topolu od kada igraš za Dinamo i kakve su beloruske zime?

– “Iskoristio sam jednu reprezentativnu pauzu u septembru da odem u Topolu, da bih se oženio, tako da sada supruga i ja živimo u Minsku zajedno. Što se tiče zime, imali smo sreće jer je prvi sneg pao tek pre nedelju dana, a obično padne već u oktobru (smeh).”

Ko ti je fudbalski idol?

– “Moj idol je Arjen Roben, zar se ne vidi da ličimo (smeh)?!”

Koji su ti planovi za budućnost?

– “Imam nameru da što boljim igrama otvorim sebi put ka još jačim ligama. Takođe imam i velike ambicije i mislim da je ovo samo početak i jedna dobra “odskočna daska”.”

Koja je tvoja poruka za čitaoce Utakmice?

– “Puno pozdrava iz Minska za sve čitaoce portala Utakmica.rs, verujte u sebe i nikada ne odustajte, jer ništa nije nemoguće!

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić.

Komentari