INTERVJU: Nikola Vasiljević, kapiten OFK Beograda: Strpljenjem i radom do uspeha

On je ljubimac svih trenera, ne zbog protekcije već zbog ljudsko-igračkih karakteristika. Iako je mlad, on zalaganjem daje pozitivan primer mlađima od sebe, a takvih je dosta u OFK Beogradu, klubu čiju kapitensku traku nosi Nikola Vasiljević, naš današnji sagovornik. Prvo je prokomentarisao navod iz uvodnika.

– Svi u OFK Beogradu radimo dobro, niko ne iskače iz koloseka. Da li sam ja najveći radnik, to neka drugi govore, ja se trudim da napredujem u svim aspektima igre, na svakom treningu, na svakoj utakmici.

 

Kako je počelo druženje sa „bubamarom“?

– U sedmoj godini sam počeo da treniram, u početku, to je za mene bila igra, kasnije sam to shvatio kao posao. Karijeru sam započeo u Kolubari iz Lazarevca, debitovao sam već sa 17 a igrao sam tamo do dvadesete godine. Za Kolubaru sam odigrao oko 30 mečeva i onda „sazreo“ za viši rang, već dve godine sam na Karaburmi.

Lazarevac je srpskom fudbalu dao dosta igrača.

– Tako je, stariji se sećaju: Mijovića, Grčića, Jovičića, Milinkovića, Đurđevića, Čadikovskog…

Interesantno, neki od nabrojanih imaju veze sa OFK Beogradom.

– Tako je, Švaba Đurđević je igrao za Ofku, kasnije bio i trener, upravo on me je i doveo iz Kolubare, ali sam zatim otišao, trenirao me je drugi „zemljak“ Zoran Milinković, prvu priliku u timu Kolubare dao mi je Dragan Grčić, takođe bivši „Ofkovac“. Ta dva kluba imaju jako lepu i uspešnu saradnju.

Upravo Vas je Milinković „video“ na mestu levog beka kada je pre godinu dana otišao Rodić.

– Moja prirodna pozicija je levi štoper, ipak kada je pozicija beka ostala upražnjena ja sam uskočio na par mečeva. Nije mi bilo teško, to sam i igrao u mlađim kategorijama, pa sam postao štoper tek kada sam izrastao (visok 191cm). Kako sam se dobro snašao svedoči i činjenica da sam svoj prvenac postigao upravo igrajući beka, mojim golom u finišu smo prošle godine savladali Slobodu na Karaburmi. Ipak, najbolje se osećam na poziciji štopera, to je moje prirodno mesto, a po dolasku na Karaburmu imao sam dobrog “mentora”, tadašnji kapiten Ivan Kecojević me je mnogo čemu naučio.

Pomenuti gol je jedan od najdražih trenutaka u karijeri mladog defanzivca, drugi je čast koju mu je uprava kluba poverila.

Najponosniji trenutak od kada sam u fudbalu mi je kada sam postao kapiten OFK Beograda.

Kakav je osećaj biti kapiten talentovanim momcima poput Dražića, Antonova, Paločevića…?

– Spisak talenata se tu ne završava, cela ekipa ima ogromnu perspektivu. Mladi smo, moramo to da pretvorimo u kvalitet. Podvlačim, velika je čast biti kapiten Ofke.

Može li taj mladi tim da se ove godine upiše u klupsku istoriju osvajanjem Kupa?

– Uz veliki rad je sve moguće, imamo mlad tim, odličan stručni štam i cilj nam je da budemo što bolji. U istom smo sastavu već šest meseci, sve smo uigraniji i to je jedan od razloga za optimizam.

Koliko Vam znače iskusniji igrači u stasavanju?

– Istakao bih pre svih Jovana Damjanovića, svojim primerom nam pokazuje šta znači biti profesionalac. Tu su i moj kolega iz štoperske linije Adžić, golman Pavlović…bez njih ni mi mlađi ne bi delovali dobro.

Kažu da je ovo teži deo godine za igrače u JSL, ipak Vasiljeviću i drugovima nije suvoparno.

– Treninzi su naporni, upoznajemo se sa novim stručnim štabom, učimo način igre koji oni gaje tako da je zanimljivo. Prvi deo priprema je prošao brzo, a sa dobrom atmosferom u ekipi sve ide lakše. Dopada mi se sistem rada novog trenera Milanovića, savremen je, a mi upravo težimo ka tome da igramo fudbal kakav se igra u jačim ligama.

Iako ste klub sa jednom od najsvetlijih tradicija, ne prati Vas mnogo navijača, bez obzira na to, lepu atmosferu stvaraju i ovi retki, ali verni.

– Zaista je lepo igrati pred našim “Unionistima”, nema ih puno, ali su izuzetno verni, prate nas i na gostovanjima, tako da uvek imamo njihovu podršku, nadam se da je i opravdavamo. Mi igrači imamo odličan odnos sa njima.

Među Vašim simpatizerima ima i lepotica.

– Zaista ima lepote na našim tribinama, jedna od njih je i Milica Vukliš koja je ponela titulu Mis Srbije za 2013. godinu, imponuje nam njena podrška.

Vasiljević je već dugo u beležnicama mnogih inostranih skauta, logično pitanje za kraj, gde bi voleo da jednog dana nastavi karijeru?

Želim da idem stepenik po stepenik, poznato je da OFK Beograd uspešno prodaje igrače u ozbiljne klubove u ozbiljnim ligama. Želeo bih da odem u neku od jačih evropskih liga, u osrednji klub u kome bi mogao još da napredujem – priželjkuje vođa OFK Beograda

FOTO: Sonja Jovanović

Komentari