INTERVJU. Rade Krunić: Jedva čekam da telefon “ućuti”

Uskoro će biti tačno godinu dana od kada se Rade Krunić priključio Donjem Sremu. Za to vreme ovaj momak je prešao put od odličnog debitanta, preko standardnog člana pećinačkog Superligaša, mladog reprezentativca BiH do jednog od najčešće pominjanih igrača u ovom prelaznom roku. Iako je među najmlađima, nema dileme da je najbolji igrač Sremaca.

Rasplet i odgovor na pitanje gde će Rade igrati od proleća će se saznati u dogledno vreme, mi smo iskoristili ovu pauzu da ga malo bolje predstavimo javnosti.

Za početak, kakav je osećaj biti svakog dana u skoro svim sportskim rubrikama?

– Neverovatno naporno, telefon neprestano zvoni, razmišljam da ga ugasim… pola kroz šalu, a pola u zbilji počinje razgovor naš sagovornik

Dobro je da smo pozvali pre te odluke, iako se priča da će ove zime dobro popuniti kasu Donjeg Srema, spominu se belgijski timovi, ali i Vojvodina i Partizan. A pre samo godinu dana ušao je u klub na „mala vrata“.

– Došao sam na probu uz angažman agenta Radenka Đukića, na probi sam zadovoljio i ostalo je istorija. Veoma sam zahvalan tadašnjem treneru Bogiću Bogićeviću što je imao sluha za mene i pružio mi poverenje. Ja sam srećan što sam mu se igrama odužio. On je najzaslužniji što sam postao igrač kakav sam sada.

Teška konkurencija donela je izazove, međutim poverenje trenera i saigrača, kao i stabilnost uigranog tima bili su od velikog značaja za igrača koji je tek zakoračio na najjaču scenu u Srbiji. Nije mu mnogo trebalo da se pokaže kao ne samo u očima Sremaca, već celokupne fudbalske javnosti u Srbiji.

– Standardne partije su mi ulile samopouzdanje i u novoj sezoni sam već „prekaljen“ igrač.

Igračko opredeljenje pokazao je promenom broja na leđima, umesto 17 koji je dobio prošle zime, preuzeo je onaj koji najviše odgovara njegovoj poziciji na terenu – „desetku“.

– Mediji me često spominju kao napadača, ja to međutim ne igram, moja originalna i najdraža, pozicija na kojoj se najbolje snalazim je ofanzivni vezista.

Karijeru ste započeli u rodnom gradu Foči, Sutjeska je dugogodišnji član Prve lige Republike Srpske (2. rang takmičenja u BiH).

– Debitovao sam sa 16 godina i polako dobijao veću minutažu, pre više od godinu dana kucnuo je čas da se oprobam u jačoj konkurenciji, tako sam i dospeo u Donji Srem. Trenutno sam na odmoru u rodnom gradu.

Donji Srem je prošle godine bio hit, naročito u prvom delu, ove zime se klub nalazi na mestu koje vodi u niži rang, šta se to promenilo?

– Najviše nam nedostaje Miloš Josimov, sada je u Slovanu iz Bratislave. Nije slučajno prošle godine izabran u najbolji tim prvenstva, nedostaje nam njegova mirnoća na lopti, iskustvo i fenomenalno izvođenje prekida.

Jedan od poraza koje je klub doživeo a ipak ostavio dobar utisak bio je u Humskoj (2:3), uteha za Krunića u porazu od šampiona bila su dva gola, postigao ih je za svega pet minuta i doneo prednost gostima od 2:0.

Bez dileme, to je meč na koji sam najponosniji od kada se bavim fudbalom, tada sam skrenuo pažnju javnosti na sebe, nakon toga me gledaju sa više poštovanja. I dalje sam srećan kada se setim toga.

Ipak, ta pažnja ima i cenu.

– Ovih dana nije lako biti u mojoj koži, voleo bih da se sve spekulacije okončaju tako da ponovo mogu da se usredsredim isključivo na teren.

Komentari