Intervju sa članovima VK Crvene Zvezde, Savom Ranđelovićem i Viktorom Rašovićem.

Nisu im još ni brade izrasle kako valja, a već su osvojili ono što će mnogi profesionalni vaterpolisti sanjati…

Ako bismo rekli da su njih dvojica tandem koji je vodio Zvezdu, grešili bismo jer čitav prošlosezonski tim sa Tašmajdana je jedan veliki tandem. Do titule prvaka države, nacionalnog kupa i Lige šampiona su došli dobitnom kombinacijom, iskusnih poznavalaca igre i mlade, neustrašive krvi. Ova dva momka neće još dugo čekati na nastup u seniorskoj selekciji, a do tada će, kako kažu, nastaviti da vredno rade kao i uvek.

Šta vas je najviše privuklo kod vaterpola, kako ste odlučili da se bavite ovim sportom?
V. Rašović: „Što se tiče mene, ja sam zbog činjenice da mi je otac radio na Tašmajdanu naučio veoma rano da plivam i išao u školu plivanja. Tim putem sam nastavio i počeo da treniram u VK Beograd, tamo sam bio do 2010. i prelaska u Zvezdu.“
S. Ranđelović: „Pre svega, ja sam iz Niša, tj. iz jednog mesta pored Niša i jedan drug koga sam poznavao iz vrtića i škole je trenirao vaterpolo pa sam nakon razgovora mojih i njegovih roditelja i ja sam postao vaterpolista. Bio sam debeo i to mi je bio jedan od većih razloga za bavljenje ovim sportom.“

Da li ste uopšte sanjali da ćete tako mladi imati već tri velika, klupska, trofeja?
V. Rašović: „Svakako da sam imao san, kao i svaki drugi sportista, da na klupskom nivou osvojim trofej prvaka Evrope. U sva tri šampionata je bila vrlo teška konkurencija, i dosta će nam značiti ovi trofeji, pogotovo meni koji ću uskoro napuniti tek 20 godina.„
S. Ranđelović: „Naravno da nam je ovo bio veliki san. Pred početak sezone smo imali cilj da se barem plasiramo na finale kupa i F4 Evrolige, ispostavilo se da smo sve osvojili. Dosta smo mladi i puno smo postigli, Ligu šampiona smo proteklih godina gledali preko televizije i maštali.“

Da li mislite da je vaterpolo kao jedno od najtrofejnijih sportova, zaslužilo veću pažnju i pomoć države?
S. Ranđelović: „Istina je da je vaterpolo jedno od najuspešnijih kolektivnih sportova kod nas i smatram da je zaslužilo veću pažnju i pomoć samim tim što sa skoro svakog takmičenja, pogotovo u poslednje vreme, donose medalje.“

Postoje komentari kako je vaš trening lakši nego trening nekih drugih sportova koji su van vode. Od čega se zapravo sastoji jedan vaš trening i koliko uopšte vremena provodite u bazenu?
V. Rašović: „Osetljiva je razlika između treninga u klubu i reprezentaciji, u klubu su jutarnji treninzi dosta naporni i sastoje se od sat vremena provedenih u teretani i dva sata u bazenu, gde uglavnom vežbamo taktiku, uigravamo se i vežbamo korisne napade sa igračem više ili manje. Treninzi sa reprezentacijom su uglavnom u vidu nekog letnjeg ciklusa i služe kao priprema za neka veća takmičenja, ti treninzi su stvarno naporni.“
S. Ranđelović: „Samo bi hteo da dodam da kada se napravi godišnja računica mi imamo zapravo samo desetak dana pauze i odmora, dok se neki drugi sportisti, ne želim nikog da podcenjujem, ali npr. fudbaleri, imaju zimsku i letnju pauzu po par meseci“

Sada ste za jednu dozu iskusniji, da li ste razmišljali o tome da karijere nastavite u inostranstvu?
S. Ranđelović: „To je tačno i zaista je ova sezona imala puno dobrih i iskusnih imena. Sami dueli sa njima nas čine sigurnijim i iskusnijim. Još uvek ne razmišljam o inostranstvu, maksimalno sam posvećen Zvezdi i imam još dve godine do isteka ugovora, dovoljno da razmislim.“

Kako biste jednom rečju opisali vašu prošlu sezonu?
V. Rašović: „Vrhunska!“
S. Ranđelović: „Neponovljiva!“

Osvojili ste najprestižniji klupski trofej, da li očekujete poziv u A selekciju i šansu da osvajate reprezentativne trofeje?
V. Rašović: „Naravno, zbog toga se i bavimo vaterpolom. Moramo još da radimo i da se dokazujemo, ako budemo pružali dobre partije, poziv nam neće izmaći.“

Koji vam je prošlogodišnji trofej najdraži?
S. Ranđelović: „Po meni je to osvajanje lige. Finale se igralo u pet utakmica, nismo bili favoriti u tim duelima i bilo je veoma napeto. Pobede su se ređale na obe strane i ponovo je Zvezda, nakon dvadeset godina, osvojila titulu na Tašmajdanu.“
V. Rašović: „Za mene je to Liga šampiona, ali ne umanjujem značaj nijedne druge titule.“

Govorilo se kako si ti taj koji je maltene presudio ovogodišnje domaće prvenstvo sa dri gola u mreži Kragujevčana, šta te je motivisalo u toj dobroj partiji?
S. Ranđelović: „Jesam bio taj koji je na toj utakmici postigao najviše golova, to je bio uspeh cele ekipe, ja sam samo prosleđivao lopte u mrežu. Motivisalo me je to što smo igrali na našem bazenu što smo nesrećno izgubili u Kragujecvu tri sekunde pred kraj utakmice i to što smo mi mlađi bili igrači odluke, jer su igrači Radničkog odlično zatvarali naše iskusne igrače.“

Koliko često dobijate savete od starijih kolega i koliko vam oni znače?
S. Ranđelović: „Bukvalno svakim danom i svakim treningom dobijamo savete od svih starijih igrača, počev od Šefika, pa do Vapenskog. Oni nam puno znače i da nije bilo njih sigurno ne bismo ovoliko napredovali i postigli sve ove uspehe.“
V. Rašović: „Mi, mlađi, smo imali potpunu slobodu u igri, igrali smo bez presije. To je plod saveta svih starijih igrača i naravno trenera. Moje lično mišljenje je da smo se mi mladi dobro pokazali ove sezone.”

Za prošloseznsku ligu i kup se može reći da su jedna od najjačih od osnivanja takmičenja, koliko je bilo teško osvojiti te trofeje, imajući u vidu sve poznate i dokazane igrače koji su nastupali u rivalskim klubovima?
V. Rašović: „Iza nas je izuzetno teška sezona, na samom startu je Radnički bio favorit za sve trofeje dok smo Partizan, Vojvodina i mi bili u drugom planu. Ispunila su se neka očekivanja da ćemo se u finalu susresti sa Radničkim, tako je i bilo. Nisam očekivao pet utakmica, ali je tako pobeda imala još veću draž. Trofej kupa je, mogu reći, prošao malo lakše. Tada smo bili prvi na tabeli i samim tim išli na Vojvodinu koju smo lako savladali, a trijumf u finalu nam je znatno olakšalo polufinale Radnički – Partizan. Mislim da je presudno bilo to što je Partizan imao teže polufinale.“
S. Ranđelović: „Zaista, prošlogodišnje finale kupa, koje je bilo kada i Srpska Nova godina, je nama, mlađima, prva zlatna medalja u seniorskoj konkurenciji i samim tim najdraža. Kao što je Viktor rekao imali smo sreće što smo u tom delu lige bili prvi i išli na Vojvodinu i čekali umorni Partizan koji je, iako je imao teško polufinale, bio vrlo nezgodan protivnik.”

Koji je brat Rašović prvi počeo da se bavi vaterpolom i tako privukao svog brata, ili ste u isto vreme zavoleli ovaj vodeni sport?
V. Rašović: „Prvi je počeo Strahinja zbog činjenice da je stariji 17 meseci i tačno je on za taj period krenuo ranije“

Važiš za jednog od većih talenta Srbije, da li zbog toga osećaš pritisak?
S. Ranđelović: „Ne osećam pritisak, vredno radim, treniram i očekujem da ću dokazivanjem obezbediti poziv za A selekciju, ali kada bude, biće, nismo opterećeni da baš moramo odmah dobiti poziv, smatram da ću ga vremenom zaslužiti.“

Tvoj brat i ti se zaista smatrate za jedne od najboljih mladih igrača, koja je tvoja formula za uspeh?
V. Rašović: „Izuzetno mi je drago i prijaju mi ti epiteti, još više kada sam u tom istom košu sa rođenim bratom. Radimo kao jedan i ljudi ne prave razliku među nama, naš uspeh je zajednički. Logično je da se i najbolje razumemo u bazenu, u svakom trenutku znam kako razmišlja i šta može, a šta ne može. Formula za uspeh je da ako imaš cilj, onda teži da taj cilj ispuniš. Obojica imamo cilj da zaigramo za Srbiju na Olimpijadi i obojica težimo i vredno radimo kako bi to ispunili.“

Za tebe kažu da iako si veoma mlad, igraš hrabro, bez ikakvog straha i da si zbog toga postao ljubimac „Delija“. Da li je trener Savić doprineo tvom razvitku i da li te je upravo on „bacio u vatru“?

S. Ranđelović: „To sam postigao trudom i borbenošću, svi su me upamtili zbog mog „vatrenog“ proslavljanja golova sa mojim „Delijama“ i dižem ih da nas što više podrže. Naravno da je trener doprineo razvitku i da me je „bacio u vatru“ jer je, po meni, utakmica zbog koje sam i odigrao ovako dobru sezonu, bila ona protiv Radničkog kada smo na Tašmajdanu pobedili 10:8 . Tada sam uvideo svoje potencijale i imao sam neverovatnu želju da sebi dokažem da mogu da igram protiv igrača kao što je Boris Zloković.”

Je l’ se rivalstvo Zvezde i Partizana razlikuje u vaterpolu?

V. Rašović: „Ja mislim da se razlikuje i da su lepši odnosi između vaterpolista, nego možda kod fudbalera. U bazenu će nam biti neprijatelji i uvek ćemo pokušati da ih nadmudrimo, postignemo im gol, ali posle utakmice praktikujemo da odemo na piće i da se skroz normalno družimo. Ja izuzetno cenim VK Partizan i smatram da je vaterpolo po tom rivalitetu različito od drugih sportova.“

Zbog čega ste imali toliku želju da se u finalu Evrolige susretnete baš sa Partizanom?

S. Ranđelović: „Dosta smo trenirali zajedno i imali sparing utakmice tako da smo se potajno nadali da ćemo igrati sa svojim poznanicima. Naravno, želja je bila i da titula ostane u Srbiji.“

Počelo je Svetsko prvenstvo za seniore u Barseloni, šta očekujete od naših momaka?
S. Ranđelović: „Očekujem da će se vratiti sa nekim odličjem i da imaju velike šanse čak i za zlato. Ekipa je savršeno spremna, takođe nam ide na ruku to što su mnoge dominantne ekipe podmladile svoje redove.“
V. Rašović: „Postao je običaj da se od srpskih vaterpolista očekuje puno, a i za reprezentativce je uvek cilj medalja, verujem da mogu i do zlada i ovim putem im želim sreću i dobar plasman u Barseloni.“

Pošto su danas aktuelni „rivalski transferi“, da li biste nekada stavili crno-belu kapicu?
V. Rašović:Navijam za Zvezdu od malena, ali isto tako smatram da bi zbog manjka klubova u vaterpolu i malog izbora možda nekada prešao. Što da ne, to je sve posao. Ako se to i desi, za taj klub bi se borio ali bi u dubini duše navijao za Zvezdu.“
S. Ranđelović: „Iskreno, nikada nisam razmišljao na tu temu i sve dok se tako nešto ne desi, neću o tome razmišljati. Takođe sam strastveni „Delija“ i stvarno bi mi bilo teško kada bi izneverio onoliki broj ljudi koji nas je verno pratio i navijao.“

Ko vam je idol?
S. Ranđelović: „Meni je to Vlada Vujasinović. Oduvek mi je bio idol zbog toga što igra mozgom i imao puno rešenih utakmica u svojim rukama.“
V. Rašović: „U mom slučaju su Petar Trbojević i Aleksandar Ćirić, pored toga što nas spaja ista pozicija sviđa mi se njihov stil igre. Ove godine sam imao tu čast da igram protiv njega.”

Da li je istina da devojke najviše vole vaterpoliste?
S. Ranđelović: „Istina je da vole vaterpoliste, ali one malo poznatije, kao Vanja Udovičić ili Nikola Rađen. Mislim da nas, malo mlađe, devojke ni ne prepoznaju i ne znaju da se bavimo vaterpolom, kamoli da smo osvojili sve što smo osvojili.”

Retko se na prenosima utakmica prikazuje snimak ispod vode, šta se ustvari tu dešava i koju prednost možete dobiti tim podvodnim „prljavim“ potezima?
S. Ranđelović: „Na ovom prvenstvu Sveta u Barseloni su uvedene podvodne kamere, ali šteta što toga nema i u našim takmičenjima jer se stvarno dosta toga dešava ispod vode. Priče da se štipamo i grebemo su banalne, ali ono što je ispod vode, ostaje ispod vode. Otkriću samo malo, ima igrača koji su čisti i koji nikada neće udariti, ali su, recimo, dueli bek-centar, najžustriji. Ima puno jakih udaraca, ali sve što se desi ispod vode, tamo i ostaje.”

Koliko će vam značiti to što ste igrali u timu sa velikim zvezdama?
V. Rašović: „Dosta nam znači i gledajući njih postajemo još bolji.“

Koliko vas huk navijača motiviše u utakmicama, i koliko utakmica, su zapravo, „Delije“ odlučile?
S. Ranđelović: „Oni su nam, bukvalno, bili igrač više u vodi. Motivisali su nas i davali nam neverovatnu snagu. Jednostavno nismo mogli da se predamo kada vidimo tribine koje se tresu od pesme „Delija“. Najbolji je primer iz Segedina gde je oko 400 „Delija“ otišlo sa nama u Mađarsku i u jednom napornom meču su nam pomogli da prođemo dalje, ispostavilo se da smo kasnije i osvojili šampionat Evrope.“
V. Rašović: „Zvezda je velika institucija i samim tim ima puno navijača u svakom sportu. „Delije“ su simbol odanosti i bodrenja kluba, puno su nam pomogli i imaju udeo u svakom našem trofeju.

Koja su vam očekivanja za sledeću sezonu?
V. Rašović: „Uspesi su nam ulili veliku dozu samopouzdanja i opet ćemo pokušati da osvojimo svaki trofej za koji se budemo borili. Voleo bi kada bi liga bila iste one jačine kao i prošlosezonska, jer bi i sama igra bila zanimljivija. Liga šampiona će biti znatno teža jer će par klubova imati zaista konkurentne postave, a i vraća se Pro Reko. Bilo bi fenomenalno kada bismo ponovili uspeh iz Lige šampiona.“
S. Ranđelović:Samo moramo prvo da se kvalifikujemo u Ligu šampiona, Evropski šampioni u kvalifikacijama, ali nema veze, nadam se najboljem.“

Koju poruku imate za čitaoce portala Utakmica.rs?
S. Ranđelović: „Poručio bi svim čitaocima portala Utakmica.rs, da se bave sportom jer je to nešto njlepše. Neverovatan je osećaj uspeti i osvojiti nešto ovako veliko, a i ako ne uspeju u sportskim karijerama, treba da se bave sportom jer je sport život. Nije uvek najbitniji taj neki veliki uspeh, neka se bave zbog toga što će se osećati bolje, i naravno, da nastave da čitaju ovaj perspektivni portal.“
V. Rašović:Želim samo da se zahvalim svima koji su nas bodrili, pratili i svima koji čitaju portal Utakmica.rs.“

Puno lepih stvari iz prošle sezone su nam opisali ovi momci. Prateći ih na velikim mečevima uvideli smo, kao i svi fanovi vaterpola, da će oni biti glavna karika u budućoj nacionalnoj selekciji Srbije. Naporni treninzi i puno odricanja su ponovo urodili plodom. Imaćemo priliku da ih gledamo na Svetskom prvenstvu za mlade koje sledi i nadamo se da će naš naredni razgovor biti takođe sa zlatnim medaljama, ali ovog puta svetskog sjaja.

 

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari