Intervju sa Emirom Bekrićem, najboljim mladim atletičarem Srbije

Od prašnjavih Novobeogradskih ulica, do zlatom obasjanim, svetskih, staza…

Veliku nadu da se „kraljica sportova“ opet slavi na Olimpijadi uliva ovaj momak. Posle sjajne 2012. došla je još uspešnija 2013. godina. To što je sa 48,76 sekundi postao nacionalni rekorder u trci na 400m sa preponama, Emira stavlja u red najuspešnijih atletičara Srbije i čoveka koji će na olimpijskim igrama u Riju biti veliki konkurent svim svetskim zvezdama. Trud i napor mladog Bekrića se odrazio na velikim pobedama u Mersinu i Tampereu, u razgovoru sa nama je otkrio koji će mu biti sledeći izazovi, i poželeo da dečaci i devojčice širom Srbije zavole atletiku.

Koji te je put doveo do „kraljice sportova“?
– “Sve se odigralo sasvim slučajno, sestra je osvojila medalju na krosu Novog Beograda kod „Večne vatre“ i spletom okolnosti sam i ja poželeo da vidim o čemu je reč. Taj sport sam brzo zavoleo i već sam trinaest godina u tim vodama, kada sam se jednom vezao za ovako lep sport, ne mogu bez njega.”

Koji uspeh smatraš najvećim u karijeri?
– Najveći uspeh mi je upravo ovaj rezultat na EP i zlatna medalja, a i to što mogu svoje znanje da prenesem i da budem primer mladim sportistima Srbije.

Da li si očekivao uspešniju sezonu od veoma uspešne 2012. godine ?
– Posle zaista bajkovite 2012. moj trener Mirjana Stanojević i ja smo napravili plan kako imati još uspešniju sezonu i kako se za osam meseci spremiti za ove neverovatne rezultate koje smo počeli da ostvarujemo, dva zlata na Mediteranskim igrama i na prvenstvu Evrope.

Jel razmišljaš drugačije nakon tri zlata u 2013. godini, tvoje ime je sada dobilo na težini i znatno ozbiljnije gledaju na tebe svi protivnici.
– Jednostavno kada pravite dobre rezultate i protivnici počinju da vas ozbiljnije gledaju, jure vas i gledaju kao metu na velikim takmičenjima, kao osobu kojoj svi žele da „skinu skalp“ i da ga pobede, tako da će to biti nešto novo sa čime ću se suočiti u ovoj 2013. godini.Takođe mislim da sam mentalno sazreo u odnosu na prošlu godinu i da mi velika takmičenja ne predstavljaju veliki stres.

Koliko se tvoj život promenio posle Finske?
– I dalje se ponašam isto, ne menjam svoju formulu, maksimalno sam posvećen ovom sportu i čvrsto se držim na zemlji. Ne smatram sebe nekim „superstarom“, već običnom osobom koja teži ka svojim ciljevima.

Koja su bila tvoja očekivanja pred EP u Finskoj za mlađe seniore i kako se osećaš sada kada si uspeo da svojoj zemlji iz Tamperea doneseš najsjajnije odličje?
– Moja očekivanja za ovo prvenstvo su bila da samo istrčim svoju životnu trku, nisam se opterećivao ni konkurentima, ni rezultatom, ni medaljom, postigao sam dobar rezultat u Tempereu samo zbog toga što sam bio fokusiran na svoj nastup, nisam respektovao nijednog protivnika. Dok nisam prošao kroz cilj gledao sam samo sebe, uspeo sam u tome.

U Mersinu na Mediteranskim igrama si takođe osvojio zlato u trci na 400m sa preponama, na koje zlato iz ove sezone si najponosniji?
– Trčati za Srbiju je nešto najlepše što mi se dogodilo, predstavljao sam svoju zemlju i cilj mi je bio da je prikažem u najboljem svetlu. Sa tribina me je bodrio ceo olimpijski tim i to je zaista nešto za šta se živi i za šta se sprema i trenira. Osvojio sam zlato, napravio rekord igara i to je bio nezaboravan trenutak koji ću pamtiti ceo život.

Kakve utiske nosiš iz Ostrave i da li misliš da si u toj trci mogao i više od bronze, koja je takođe veliki uspeh?
– U Ostravi je bilo moje prvo veliko takmičenje, nešto što me je dovelo do ovih velikih uspeha. Tu sam stekao međunarodno iskustvo i tada su počele prave mentalno-fizičke pripreme za naredne sezone.

Kako komentarišeš to, što i pored minimalnih ulaganja države, sportisti u Srbiji beleže odlične rezultate?
– Sportisti Srbije beleže odlične rezultate zato što imaju veliku volju i želju za uspehom. Zbog toga su veoma posvećeni onome čime se bave, čvrsto veruju u svoje ciljeve i šta više smatram da iako nemaju idealne uslove izvlače iz sebe neki svoj maksimum, ta borba i želja za egzistencijom je viši motiv od onoga koji ima sve fantastične uslove. Samim tim nam je draža pobeda i uspeh.

Da li ti je, kao jednom od najtalentovanijih mladih sportista, pružena odgovarajuća podrška od zemlje?
– Imam veliku podršku Atletskog saveza Srbije, Ministarstva omladine i sporta, podršku Olimpijskog komiteta Srbije i neizmerno sam im zahvalan na tome. Bili su uz mene kada mi je bilo najpotrebnije i finansirali mi neke od priprema koje su me dovele do zavidne forme.

Koliko će atletska dvorana na Banjici, koja bi trebalo da bude izgrađena do kraja godine, doprineti srpskoj atletici i da li misliš da će više dečaka i devojčica upravo zbog dobrih uslova izabrati ovaj sport? Da li misliš da će dvorana zadržati neke mlade i perspektivne atletičare koji bi se u potrazi za boljim uslovima okušali u nekoj stranoj zemlji?
– Izgradnjom atletske dvorane, koju svi željno očekujemo, će se atletika u Srbiji podići na viši nivo i samim tim će sportisti i zimi imati uslove za rad, neće morati da preskaču treninge zbog hladnoće. Sa druge strane, država neće morati da plaća treninge u toplijim krajevima, već će sav taj novac moći da ulaže u atletski sportski centar. To će biti odlična priča, samim tim će biti mnogo dečaka i devojčica koji će se baviti ovim sportom.

Svedoci smo priča da se atletičara ova država seti samo kada ostvare uspeh, da li su danas uslovi za bavljenje atletikom barem malo bolji?
– Uslovi za bavljenje atletikom su možda malo bolji, ali nisu na nivou koji je nama potreban. Iskreno se nadam da će uspesi koje nižemo skrenuti pažnju javnosti i da će još više ulagati u ovaj, ne toliko, finansijski isplativ sport.

Da li ti naziv nosioca rekordera države tovari teret ili motiviše da budeš još bolji?
– Kada me nazivaju državnim rekorderom, to mi je još veća motivacija da pomeram neke svoje lične granice. Do 2012. sam jurio tuđe državne rekorde, a sada drugi jure moje. Oboreni rekordi su rezultat teškog rada.

Da li ti prija velika podrška Srbije?
– Naravno da prija podrška i velika mi je motivacija kada izađem na stazu i pogledam grb na svom dresu, to mi zaista daje krila i snagu da dam i 120%, jer znam da na stazi nisam sam, da je cela država iza mene i zbog toga se osećam fenomenalno.

Novi Beograd je Ivani Maksimović i tebi poklonio stanove u znak zahvalnosti za sve postignute uspehe, da li misliš da je to početak velike saradnje između vlasti i atletičara i da će država odvajati više sredstava za sport koji je čini slavnom?
– Volim da kažem da su sportisti najbolji ambasadori zemlje i drago mi je što to i država primećuje. Ivana Maksimović i ja, koji smo inače deca Novog Beograda koja su stasala u Novobeogradskim klubovima, ja sam deset godina trenirao u AK Novi Beograd na „11. Aprilu“ , smo srećni što je opština prepoznala celu priču i nagradila nas stanovima. Neizmerno smo zahvalni Aleksandru Šapiću što nam je izašao u susret, koliko mi znači ovaj stan vidi se kroz rezultate, dobio sam neophodan mir i psihičku pripremu.

Da li ti treninzi i pripreme dozvoljavaju da pratiš ostale sportove?
– Često sam odsutan i zauzet, ali volim da pratim ostale sportove, pogotovo Novaka Đokovića našeg najboljeg ambasadora. Takođe volim da pratim plivače i u dobrim sam kontaktima sa Veljom Stepanovićem i Lenđerom sa kojima često razmenjujem iskustva zbog toga što živimo istim sportskim životom.

Prošlog leta si u olimpijskom selu imao priliku da upoznaš dosta vrsnih sportista, koji je na tebe ostavio najjači utisak?
– Iako je sve oduševio Američki, košarkaški, „Drim tim“, mene su više fascinirali neki atletičari , a najlepši utisak je na mene ostavio Dejvid Rudiša. On je jedna totalno normalna ličnost i pored velikih uspeha on uspeva da čak i popriča sa nama i podeli neka svoja iskustva.

Koje impresije nosiš sa prijema predsednika države, Tomislava Nikolića?
– Ono što me je oduševilo na tom prijemu jeste njegovo dobro poznavanje atletike. Interesantna je činjenica da mu je trener bio Franjo Mihalić i da se sam bavio ovim sportom.

Šta misliš o poslednjoj doping aferi atletičara?
– Kao i većina sportista, ja sam protiv dopinga. Tajson Gej je za mene jedan od najvećih sportista današnjice i stvarno ne znam šta mu je to trebalo i ne znam zašto je ošlo do svega toga, videćemo na kraju da li je doktor ipak stajao iza ove priče, nadamo se da će se vratiti atletici i čekamo presudu.

Kako se opuštaš pred važnu trku?
– Vrlo je važna stvar mentalna spremnost pred svako veliko takmičenje. U principu, težak rad stoji iza cele te predstave i pripreme i takmičenje ispadne najlakši deo. Cela ta predstava od ulaska pa do izlaska sa staze je jedna velika rutina koju organizam već dobro poznaje. Volim da se relaksiram uz muziku koja mi odgovara, to je u poslednje vreme Robi Vilijams.

Pošto se u medijima ti, kao i ostali atletičari, ne pojavljujete često, da li postoji nešto o čemu si želeo da govoriš, skreneš pažnju, a niko nije pitao?
– Jednio na šta bih skrenuo pažnju, pošto je činjenica da nismo baš medijski propraćeni, jeste ta atletska dvorana i apelovao bih na sve koji mogu da pomognu „kraljici sportova“, da pomognu, kako bi je digli na jedan viši nivo, jel će to mnogo značiti prvenstveno klincima koji su počeli da se bave ovim sportom, a i nama.

U proteklom periodu si beležio fenomenalne rezultate i sada se od tebe očekuje puno, koji su tvoji planovi za budućnost i naredne letnje Olimpijske igre?
– To što se od mene očekuje puno za mene ne predstavlja pritisak , zbog toga što sam ja taj koji sebi postavlja ciljeve i koji uživa obarajući najbolje rezultate, tako da nemam apsolutno nikakav pritisak javnosti, uživam na stazi, pogotovo kada predstavljam svoju zemlju. Idem korak po korak, ne opterećujem se, ispunio sam sve što sam zacrtao za ovu godinu. Očekuje me SP u Moskvi, idem rasterećen, želim da uživan na stazi, a već za 2014. godinu imam neku novu formulu uspeha i težiću da ostvarim svoje ciljeve i da se što bolje spremim za EP u Cirihu, a potom i za Olimpijske igre. Obazriv sam i idem korak po korak jer zaista želim da istrajem, „step by step…“.

Šta bi poručio mladima koji se nalaze na raskršću puteva, koji su između nezdravog života i sporta. Šta bi poručio čitaocima portala Utakmica.rs ?
– Ono što bih poručio čitaocima portala Utakmica.rs jeste da se što više bave sportom jer može samo da ih izvede na pravi put, mene je lično oblikovao kao ličnost i dosta mi je pomogao i naučio. Svaka rekreacija je dobro došla, svaki sport je dobar, biće zdraviji i samim tim pozitivniji i nasmejani.

Emir Bekrić svojim radom, korak po korak, osvaja sve što je zamislio. Tek će se Srbija ponositi ovim momkom koji pleni harizmom, tek će se pričati o njegovom putu “Preko trnja do zvezda” i njegovim ogromnim uspesima na svetskoj sceni. Ali polako, kako on kaže: „Step by step“ nećemo ni osetiti, a već ćemo imati svetskog šampiona!

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari