INTERVJU, Slavko Perović: “Zvezda je i dalje u mom srcu i uvek će biti! Ako me je tražio, uzalud me je tražio Partizan!”

Slavko je još jedan nekadašnji redovan član mlade reprezentacije, veliki talenat, koji nije, zbog toga što nije imao pravu šansu u jednom od Večitih, napredovao na fudbalskoj lestvici onoliko koliko se očekivalo. Možda mu nije ukazana prava šansa od strane uprave crveno-belih, a ako bi cenili fudbalera po klubovima čije dresove jošuvek ima i po lokacijama na kojima je igrao, možda ga se ne bismo u prvi mah setili, ali kada bi neko rekao: “Brzonogi napadač, još jedna “Jabuka razdora” Večitih, ljubimac navijača Zvezde i najmlađih debitant srpskog fudbala”, odmah bi se setili. Pročitajte intervju sa Slavkom Perovićem, on trenutno nastupa za turskog drugoligaša koji je na odličnom putu za povratak u prvu ligu Turske, Manisu.

Po golgeterskom učinku bi se reklo da ti prija Manisaspor, da li misliš da je prelazak u ovaj turski klub veoma bitna stvar za tvoj dalji fudbalski napredak?

– “Za sada prelazak u Manisu izgleda kao dobar potez, ali ne volim da prejudiciram stvari… Na kraju sezone ćemo podvući crtu i videti koliko sam ovim dolaskom dobio ili izgubio. Za sada je sve u najboljem redu, da ne kažem odličnom i ja se nadam da ću uz Božju pomoć nastaviti u tom pravcu.”

Manisaspor je trenutno četvrti u drugoj ligi Turske, da li se u Manisi očekuje povratak u elitu?

– “U Manisi se očekuje povratak u elitu više nego ikada, pre svega zato što imamo dobre rezultate u prvom delu sezone. Od početka sezone je to bio cilj po svaku cenu, ali se tek kasnije videlo da je taj cilj možda malo i nerealan pošto ima klubova koji su dosta finansijski jači. Istanbul i Ankara su dve najjače ekipe, u svakom pogledu, i glavni konkurenti za ulazak, ali ćemo se mi boriti do zadnjeg kola, nema predaje.”

Koliko ti znači to što pored sebe imaš bivšeg saigrača iz Crvene zvezde, Nikolu Mikića?

– “Iskreno rečeno, da Mikić nije došao ovde mesec dana pre mene, veliko je pitanje i da li bih došao u Manisu… On i ja smo bili jedni od najboljih drugova i dok smo igrali u Zvezdi, pre toga smo igrali zajedno i u Napretku iz Kruševca, i sada u Manisasporu… Izgleda da nas sudbina spaja…”

Kakav odnos imaš sa navijačima, da li imaju velika očekivanja od ove sezone i da li vas često porede sa nekadašnjim odličnim fudbalerima koji su takođe igrali za Manisaspor, poput Arde Turana, Buraka Jilmaza, Filipa Hološka…?

– “Sa navijačima imam dobar odnos, zavoleli su me zbog dobrih igara, golova, požrtvovanosti i zalaganja. Vide da dajem sve od sebe na terenu, a hvala Bogu da me ove sezone uz to prate i golovi. Svaku utakmicu mi pevaju, posebno kada postignem pogodak, to puno znači jednom fudbaleru i tera ga da bude još bolji.”

Da li misliš da si “fudbalski rođen” u Radničkom, u svom rodnom gradu, i u kakvom ti je sećanju “epizoda” u Obiliću i debi u prvoj ligi Srbije sa 15 godina i 10 meseci?

– “Pa u Radničkom nikada nisam nastupao za seniorski tim, ali sigurno da sam najviše naučio tamo pod trenerskom palicom Gorana Ćurčića koji je i dan danas u Radničkom. Posle sam te osnovne stvari samo nadograđivao i usavršavao u drugim klubovima… Taj debi sa 15 godina i 10 meseci i zvanje najmlađeg igrača u istoriji prve lige je za mene možda i najveći uspeh u mojoj dosadašnjoj karijeri. Tadašnji trener Obilića, Dragoljub Bekvalac, me je uveo u igru protiv Partizana iako nisam imao ni jedan odrađen trening sa prvim timom, i na taj način oborio rekord u srpskom fudbalu a meni usadio jednu nezaboravnu stvar u mom životu.”

Da li je ondašnja uprava potcenila tvoje fudbalske kvalitete, pa te je često slala na pozajmice i da li bi se sada vratio u Crvenu zvezdu?

– “To su neke stvari koje ja ne mogu da vratim i koje ne mogu ni da prebolim, iskreno rečeno… Zvezda je moja velika ljubav, ljudi koji su je vodili su bili na putu da tu ljubav ubiju pošto su mi priređivali mnogo ružnih situacija dok sam bio tamo, ali na svu sreću nisu uspeli… Zvezda je i dalje u mom srcu i uvek će biti!”

Skoro svi mediji su preneli da se Partizan ozbiljno zainteresovao za tvoj angažman, da li su ponude iz Humske stizale i da li je možda ljubav prema crveno-beloj boji ipak presudila u odluci da pojačaš turskog drugoligaša?

– “Neću o Partizanu… To je veliki klub, drugi po veličini u Srbiji, ja ih jako poštujem ali ih ne volim… To su prenele novine, ne znam da li su me zaista hteli, ali i ako jesu, to bi bilo uzalud! Odlazak u Manisu i prihvatanje te ponude je bio isključivo zbog finansijskih razloga.”

Kako bi opisao boravak na Banjici i zapaženu rolu u dresu Rada?

– “Rad će meni uvek ostati u lepom sećanju, iako sam imao raznih problema tamo… Odlazak iz Zvezde mi je jako teško pao i trebalo mi je vremena da se vratim, što igrački, što psihički, ali dolaskom Marka Nikolića, sadašnjeg trenera Partizana, se promenio moj status u Radu… Po njegovom dolasku sam počeo da igram puno bolje, bio bitan šraf u timu i uspeo na pravi način da se vratim u “fudbalski život”, koji mi je neigranjem u Zvezdi bio doveden u pitanje. Povratak je bio težak i mučan, bilo je perioda gde se osećalo to da dugo nisam igrao, ali Nikolić me je dosta trpeo pošto je znao da ću mu vratiti na pravi način… Kasnije sam ušao u formu i počeo da vraćam poverenje koje je u mene imao. Imao sam i malo problema sa navijačima Rada koji nisu mogli da pređu preko mog navijačkog opredeljenja prema Zvezdi ali i to sam uspeo da preguram i da tu lepu epizodu završim na pravi način.”

Pre oko četiri godine si, po “Transfermarkt-u”, vredeo skoro milion evra više, da li očekuješ da bi nakon dobrih partija u Manisi mogao da pređeš u neki jači klub i jaču ligu?

– “To je normalno, pre četiri godine sam se vratio u Zvezdu iz Kruševca posle odlično odigrane sezone… U Crvenoj zvezdi sam odigrao izvanrednih 6 meseci i dao 12 golova za polusezonu u svim takmičenjima. Cena mi je bila visoka, posle toga su smenili Pižona, došle su neke nove struje u klub koje mene nisu preferirale, ja sam bio mlad i mentalno nisam mogao da se izborim sa tim i počeo sam da tonem, i psihički i fudbalski… Kasnije i kada sam dobijao šansu, to nisam bio onaj ja na koga sam i sam navikao. Ali na svu sreću, sada u Manisi doživljavam opet lepe stvari i nadam se da ću ili sa Manisom ući u prvu ligu ili ako nastavim sa dobrim partijama da ću otići u jači klub.”

Šta misliš o sve većem broju “uništenih” fudbalskih talenata i da li smatraš da bi pod nekim drugačijim okolnostima možda i bolje prošao, da si kao veliki talenat imao veću minutažu u Zvezdi?

– “U Srbiji svi zavise i pate od rezultata, a rezultatsku stabilnost donose iskusni igrači, tako da se svaki trener između talentovanog i iskusnog se opredeli za iskusnog… To je problem za talentovane igrače i normalno je da u zadnje vreme traže svoje utočište preko granice vec sa 16, 17 godina. Što se mene tiče, ja sam kao mlad igrač bio na dve pozajmice, koje su mi puno značilie, u Sremu i u Napretku. To mi je pomoglo da igrački sazrim, sigurno da bih bolje prošao da sam imao veću minutažu u Zvezdi, verujem da bismo dobro prošli i ja i Zvezda, ali to je jedna od mnoogih loših politika te uprave… Nije samo moj slučaj takav primer, postoji još mnogo igrača koji tada nisu dobili pravu šansu u Crvenoj zvezdi, a sada igraju u Evropi sa velikim uspehom, a umesto da Zvezda zaradi na njima, zaradio je neki drugi klub… Sve je to do politike kluba…”

Da “siđemo” malo sa ozbiljnih tema, kako bi npr. izgledao jedan tvoj savršen dan u Turskoj?

– “U Turskoj nemam puno životnih sadrzaja, leti je bilo lakše, dobio sam kuću sa bazenom pa sam mogao dosta vremena da provedem na bazenu, ali sada zimi… Možda buđenje oko 10 sati, neki lagan doručak uz kafu, malo gledanje tv-a, odlazak na trening, posle treninga odlazak do Izmira u neki restoran na obali mora na ručak, nakon toga malo šetnja po Izmiru… Kasnije se vraćam u Manisu, malo igram “PlayStation”, odgledam neki dobar film uz kokice i spavanje.”

Da li ti fali Srbija pošto ti je ovo prva inostrana sezona i koliko je turski mentalitet sličan našem?

– “Pa sigurno da mi fali, u Srbiji su mi porodica, devojka i svi prijatelji, nije lako odvojiti se od toga. Dosta puta me uhvati nostalgija, ali ceo život se spremam za taj odlazak u inostranstvo, ceo život treniram za to i pre ili kasnije moram da se naviknem na takav život.”

Kakav odnos imaš sa trenerom Kemalom Ozdesom i sa kojim saigračem se najbolje razumeš na terenu, ne računajući sunarodnika Mikića?

– “On je dosta cenjen trener u Turskoj, bio je trener mlade reprezentacije i Manisaspor je sada preuzeo samo zato što je rodom iz Manise pa je hteo da pomogne klubu koji voli… On me je direktno hteo pošto je gledao neke utkamice u Srbiji, tako da imamo korektan odnos. Pravi odnos igrač-trener.”

Gde se vidiš kroz par sezona?

– “Ne razmišljam puno o tome… Trudim se da ne razmišljam o proslosti previše i da se ne opterećujem budućnošću, istrajem da živim u sadašnjosti i da ono što je do mene radim na najbolji mogući način, a to šta će biti za par godina, zavisi od mnogo stvari… Samo nek smo zdravi…”

Koja je tvoja poruka za čitaoce Utakmice?

“Budite uporni i verujte u ono što radite, sa verom možete sve.”

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić.

Komentari