Mutavdžićev povratak kući

U petak će biti ozvaničeno pristupanje Miljana Mutavdžića u FK Novi Pazar, na taj način, jedan od vezista sa najboljom reputacijom u JSL će zaigrati u rodnom mestu, jer ovaj momak iz Raške rođen je upravo u gradu na Jošanici.

– Divan je osećaj nakon toliko godina praktično biti kod kuće. I inače sam često boravio u Novom Pazaru, tako da mi neće biti potrebno privikavanje na novu sredinu. Ovaj klub je najbolji fudbalski predstavnik čitavog ovog regiona u najvišem rangu, tako da sam jako srećan što ću postati deo te priče.

Grad Vam je poznat, a fudbalski ljudi iz njega?

– Uglavnom jesu svi, u mlađim kategorijama sam često dolazio igrajući za Bane, tako da sam imao dosta prilike da komuniciram sa ovdašnjim fudbalskim poslenicima. Pomoćni trener Izet Ljajić mi je svojevremeno bio i trener u tom klubu, a rad sa njime pamtim po najlepšem, tako da mi je još draže što ću, između ostalog i ponovo raditi sa njim. Naravno, ranije sam u nekoliko navrata radio sa trenerom Kuzeljevićem, odgovara mi taj način rada – to su sve presudni faktori da dođem u Pazar.

Ni među igračima nema mnogo nepoznanica.

– Uglanvnom poznajem sve, ljude iz moje generacije (1986)  najbolje, naročito Lotinca. Od ostalih, dugo poznajem Popovića i Pešića, kao i ja, oni su iz Raške, svi delimo isti entuzijazam što ćemo igrati za najbolji tim iz naše regije.

-Počeli ste u Banu, kako je dalje tekla karijere?

– Potom sam proveli četiri godine u Ivanjici (uz šestomesečnu pozajmicu Metalcu),  zatim sam tri godine igrao za Malme, a prethodnu sam proveo u Kragujevcu.

Najboljih šest meseci u karijeri proveli ste u Javoru, u jesen 2008.

– Tim je ušao u Superligu, zaigrali smo odlično, a uspesi su izbacili nekoliko igrača u prvi plan, među njima i mene. Taj period je najveća prekretnica u mojoj karijeri, ostvario sam mnoge snove, dao sam golove Crvenoj zvezdi i Partizanu na njihovom terenu, dobio poziv u mladu reprezentaciju, zatim i zaigrao za A tim Srbije.

Opišite Vaše reprezentativno iskustvo.

Prvo sam dobio sam poziv od Radomira Antića, tada je protiv Poljske igrao tim sačinjen od momaka iz domaćeg prvenstva, sa svega nekoliko igrača iz inostranstva. Ubrzo, iz tog sastava smo Nemanja Matić i ja dobili još jedan poziv, igrao se turnir na Kipru i tada sam imao čast da nosim dres iste selekcije sa velikanima kakvi su: Stanković, Vidić, Bane Ivanović, Ivica Dragutinović i ostali.

Kako je to iskustvo uticalo na igrača iz „malog“ Javora?

– To mi je neverovatno popravilo moral i samopouzdanje. Svim srcem sam uz takve akcije, meni je to značilo jako mnogo. Verovatno nikada pre toga u nacionalni tim nisu pozivani igrači iz timova izvan Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine. Tada su igrači i iz  ostalih timova shvatili zalaganjem i dobrim igrama mogu da se nadaju pozivu u reprezentaciju. Antić je u to vreme želeo da nas ohrabri. To je neverovatno uticalo na moje samopouzdanje kao igrača, shvatio sam da mogu da igram i na tom nivou.

Nakon toga zaigrali ste u Švedskoj, potpisali ste za jedan od najslavnijih timova iz te zemlje – Malme.

– Tri godine sam igrao za Malme, nakon odlične jeseni u Javoru, imao sam početak kao iz bajke – na debiju sam postigao gol u gostima za pobedu. Malme pre toga nekih već sedam godina nije uspeo da pobedi u prvom kolu, taj gol mi je kasnije dosta zančio jer sam ušao u srca navijača. Na moju veliku žalost, posle svega nekoliko dana sam se povredio na treningu, stradali su mi ligamenti kolena i predstojala mi je duga pauza od osam meseci, sezona je tek počela a za mene je već bila gotova. Sledeće godine sam uspeo da se vratim na teren, uglavnom sam ulazio sa klupe i dao svoj doprinos u osvajanju titule. Treće godine sam se ponovo ustalio u prvom timu.

Povreda je pokvarila mnogo toga.

– Da se nisam povredio verovatno bih nastupao i na EP za mlade koje se te godine upravo održavalo u Švedskoj, a Srbija je voljom žreba bila smeštena u Malme. Bilo bi mi veliko zadovoljstvo da na stadionu svog kluba nastupam za selekciju svoje zemlje, na žalost povredio sam se u nikad gorem trenutku.

Šta očekujete od igranja u Novom Pazaru?

– Iako sam dosta toga ostvario, nisam izgubio želju da dalje napredujem i dokazujem se, naprotiv želim da ostvarim još mnogo toga i mislim da sam izabrao dobru sredinu za to. Navijači ovog kluba stvaraju pravu fudbalsku atmosferu, predstavljaju pravi motiv svakome igraču, pre svega da dođe i igra, a zatim i kao 12 igrač koji daje krila svim prvotimcima. Iako nismo u opasnoj zoni, primarni cilj tima je da ostvari opstanak. Ubeđen sam da ćemo to učiniti vrlo brzo.

Za kraj, u skladu sa akcijom izbora najboljeg tima JSL za jesen 2012. koju sprovodi naša stranica, zamolili smo Miljana da sastavi najbolji tim prvenstva po svom izboru. On se džentlmenski odrekao prava da glasa za igrače njegovog doskorašnjeg tima Radničkog 1923, ali i sadašnjeg Novog Pazara.

Idealan tim JSL po izboru Miljana Mutavdžića glasi:

1.      Igor Bondžulić (Jagodina)

2.      Aleksandar Miljković (Partizan)

3.      Marko Momčilović (Javor)

4.      Medo Kamara (Partizan)

5.      Ivan Ivanov (Partizan)

6.      Milovan Milović (Javor)

7.      Eliomar Silva (Javor/Partizan)

8.      Lazar Marković (Partizan)

9.      Miloš Stojanović (Jagodina)

10.  Tiago Silva (Sloboda)

11.  Ognjen Mudrinski (Crvena zvezda)

Komentari