Oni su momci koji menjaju i pišu istoriju

Intervju sa srebrnim reprezentativcima Lukom Anđušićem i Jovanom Novakom

Možda zvuči kao kliše, ali nije, nama ovo srebro zaista sija zlatnim sjajem. Zaslužili su naši juniori sve one reči hvale koje su dobili, čak i više, hrabro su se nadmetali, uložili puno truda i nikada se nisu predavali. Kako bi usrećili ovaj naš narod, borili su se lavovski i velika je šteta što su se sapleli na poslednjem stepeniku Svetskog puta. Ostaće žal koji ćemo brzo zaboraviti ako ova reprezentacija nastavi da trenira sa istim žarom i tempom. Velike su šanse da baš ovaj tim skine prašinu sa epiteta „Košarkaške nacije“, koji smo imali. Iz svih tih razloga, naši sagovornici su veliki talenti i budućnost ove nacije, Luka Anđušić i Jovan Novak. Iz razgovora sa njima smo saznali puno stvari iz njihovih karijera, boravka u Pragu na SP, ali nam je jedna rečenica Luke Anđušića ostavila dubok trag i dokazala nam o kakvim se momcima zapravo radi- „Najjači samo opstaju, nikada se ne predaju“.

*Da li ste svesni velikog uspeha koji ste napravili i da li su se slegli utisci iz Praga?
J. Novak: „Iskreno, još nisam svestan uspeha i smatram da je potrebno još malo vremena kako bi se svela konačna računica iz Praga. Nadam se da smo barem malo usrećili ovaj naš narod.“
L. Anđušić: „Sav taj uspeh nam je u Pragu bio realan zbog visokih ciljeva koje smo postavili. Tek smo na aerodromu videli koliko Srbiji to srebro znači.“

* Prilično ste ubedljivo stigli do finala, da li ste u onim trenutcima meča kada su SAD vodile sa pola koša razlike osećali da možete da prelomite meč?
J. Novak: „Svakako, nismo se predavali i štata što smo nekim greškama zakomplikovali meč. Želeli smo da sa njima igramo četrdeset minuta, ali smo u nekim odlučujućim momentima grešili te su nas oni kažnjavali kontrama. Nadao sam se da ćemo povesti, barem da vidim kako se SAD nose sa tim pritiskom.“

* Koja vam je najdraža pobeda na SP u Pragu?
L. Anđušić :“Sigurno da je najdraža pobeda ona iz četvrtfinala protiv Hrvata, zbog toga što je značila borbu za medalje. Nije bilo nimalo lako, Šarić i ekipa su bili tvrd orah.“

* Pisalo se mnogo o ritualima pre i posle meča, čak i o pevanju pesama sa Hrvatskom selekcijom, da li su vam ti rituali ulivali neku psihološku sigurnost i ako biste mogli malo detaljnije da ih opišete?
L. Anđušić: „Želeli smo da nas ti rituali prate i u pobedama i u porazima. Bili smo jedinstveni i prva reprezentacija Srbije koja je za vreme intoniranja himne držala čvrsto spojena tri prsta desne ruke na srcu, na grbu naše zemlje. Posle meča smo uglavnom pevali pesmu Cece Ražnatović „Nevaljala“, što nam je takođe ulivalo jednu dozu samopouzdanja.“

* Iz partije u partiju ste bili sve više bolji, uigraniji i spremniji, da li mislite da bi rezultati ili bolji da je Dejan Mijatović uspeo da odradi kompletne pripreme?
J. Novak: „Istina je da smo se uigravali tokom takmičenja, šteta što se nismo okupili na vreme zbog silnih problema. Smatram da smo mogli i do zlata da smo bili uigraniji.“

* Kako su vaše porodice ispratile ovo prvenstvo, pošto verujemo da su pomno pratili svaki meč?
L. Anđušić: „Utakmice su bile veoma napete, kako za sve tako i za njih, pogotovo one koje nisu bile na televiziji, gde nisu znali šta se zaista dešava na parketu. Moj brat i Jovanova sestra su nam slali slike iz naših kuća gde se okupljalo dosta ljudi kako bi navijali za nas. Osećali smo tu neku pozitivnu energiju i u Pragu.“

*Šta mislite o najboljoj petorci SP?
L. Anđušić: „Po mom mišljenju, ovo SP je izbacilo puno dobrih igrača. Pored našeg Micića koji je zaista perfektan igrač i zasluženo najbolji plej Evrope, tu su Šarić i Gordon, koliko su fizički toliko su i tehnički dobri, pogotovo Šarić. Svakako stranac koji se meni najviše dopao jeste Dante Eksum, pravi bek koji dominira u svakom segmentu igre.“

* Kakve su tvoje impresije posle prijema koji je u tvoju čast priredila opština Vršac?
J. Novak: „Prezadovoljan sam dočekom i svim dešavanjima u Vršcu. Drago mi je što me moj grad prati i stoji iza mene. Moja porodica je bila ponosna kada su prijem iz opštine prenosile sve televizije iz tog dela zemlje.“

* Pored ogromnog talenta tebe krasi i to što si odličan motivator ekipe, kako ti to komentarišeš?
L. Anđušić: „Hvala na lepim rečima, ali mislim da je svaki igrač zaslužan za uspehe i da je svaki igrač motivator, kao neka velika mašina koja ne radi bez jednog malog šrafa.“

* U finalu si pružio najbolju partiju prvenstva, šutirao si fenomenalno i igrao bez ikakvog pritiska kao i cela reprezentacija. Da li misliš da si tom partijom upao u oko nekom američkom skautu i da li bi probao da se putem koledža probiješ to NBA lige?
J. Novak: „Stekao sam veliku dozu samopouzdanja kada sam utakmicu otvorio sa par dobrih šuteva. Kasnije mi ruka nije drhtala i dosta sam pogađao, mislio sam da bi postigao koš i nogom da sam pokušao. Što se tiče NBA Lige, mene taj stil košarke ne impresionira i više bi voleo da zaigram u nekom Evroligašu.“

* Da li u sledećoj sezoni planirate ostanak u istom timu, jel možda razmišljate o nekoj promeni sredine?
L. Anđušić: „O tome ćemo razmišljati kada se vratimo sa kraćeg odmora i popričamo sa porodicama. Ja ću se verovatno okušati u koledž ligi posle godinu dana usavršavanja jezika na „Prep Skul-u“ i žestokih treninga.“
J. Novak: „Situacija u Vršcu je teška i još se ne zna budućnost kluba. Nadam se da će klub uspeti da ispuni neke od mojih uslova i da ću tu nastaviti karijeru, moja prva opcija je Vršac.“

* Šira javnost te je najpre upoznala kao mlađeg brata i još jednog odličnog izdanka porodice Anđušić, pa sada na ovom SP, puno ljudi misli da je ovo tvoj prvi prikaz na velikoj sceni, ali svakako do sada možda i najveći uspeh jeste ona zlatna medalja sa SP u basketu 3X3 koje se odigralo, ako se ne varam, u Madridu? Kakve su ti uspomene sa tog turnira koji će ti veoma značiti u daljoj karijeri?
L. Anđušić: „Kada sam pravio svoje prve košarkaške korake svi zu me zvali Danilovim bratom, ali osećam kako se vremenom to menja, pogotovo posle ovog prvenstva i SP u basket,gde smo osvojili zlato. Pobedili smo Amerikance u finalu i za taj uspeh su dosta zaslužni seniori basket reprezentacije koji su nas, praktično, naučili oficijalnim pravilima.“

* Vi ste se vratili sa SP sa srebrnom medaljom, košarkašice su takođe napravile veliki uspeh plasmanom u najbolje četiri reprezentacije „Starog kontinenta“, da li očekujete da će univerzitetska ekipa i seniori nastaviti ovaj odličan niz?
J. Novak: „Siguran sam da univerzitetska ekipa predvođena velikim stručnjakom Oliverom Popovićem može do medalje.“
L. Anđušić: „Što se tiče seniora, činjenica je da je otkazima sastav izmenjen dosta, ali svi znamo da je Duda Ivković fenomenalan strateg i nadam se da će kombinacijom debitanata i iskusnih reprezentacije doći do neke od tri medalja u Sloveniji.“

* Vas ne vezuje samo vreme provedeno u reprezentaciji, veći vreme u kojem ste obojica nastupali sa vršački Hemofarm, kakve vi utiske nosite iz tog perioda?
J. Novak: „Bio sam presrećan kada sam saznao da će moj rival iz Partizana pojačati Hemofarm. Zaista smo se lepo družili i to je samo početak ovog našeg velikog prijateljstva.“
L. Anđušić: „To je zaista bio vrlo težak period u mom životu jer sam se sa samo 14 godina odvojio na duže od porodice. Dane u tom lepom gradu mi je olakšavao moj drug Joca.“

* Kako ste zadovoljni prošlom klupskom sezonom?
J. Novak: „Moja sezona u Vršcu je bila nezaboravna, problemi na početku sezone su postavili male ciljeve, samo opstanak, ali smo vremenom i dobrim partijama obradovali naše navijače. Presrećan sam što me je Oliver Popović postavio za kapitena iako sam najmlađi. Velika je čast biti kapiten u svom gradu.“
L. Anđušić: „Proteklu sezonu sam proveo u Proleteru, zbog opcije da karijeru nasatvim u Americi i strogih NCAA pravila vezanih za potpisaivanje profesionalnih ugovora. Sve u svemu jedno dobro iskustvo. Po završetku sezone igrao sam razvojnu ligu za OKK Beograd na poziv trenera Jekovića koji mi je izašao u susret i pružio priliku da odigram nekoliko utakmica.U Proleteru su me pratile povrede zbog kojih nisam igrao pola sezone i tih par utakmica mi je dobro došlo.“

* Kojeg saigrača iz kluba najviše poštujete?
L. Anđušić: „Maksimalno poštujem sve saigrače sa kojima sam provodio vreme na parketu, a ako moram da izdvojim nekoga, neka to bude Nebojša Knežević iz Proletera koji mi je pomogao da se snađem i uklopim u novi tim.“
J. Novak:“Cenim sve igrače koji su samnom i zahvalan sam najviše Vuksanoviću koji mi je pomagao u kapitenskim zadacima, pored njega tu su i Aljoša Mitrović i Nemanja Radović koji su izuzetni momci i odlični igrači.“

*Koje utakmice iz prošlo-sezonskog ciklusa se najradije sećaš i zašto?
J. Novak: „To je svakako utakmica iz Pančeva, kada smo igrali protiv Tamiša koji sa svog terena porazom ispraća i najjače timove KLS. Pobeda nas je odvela na Kup Radivoja Koraća i to je bio veliki uspeh za mene i moje saigrače.“

* Po čemu ćeš pamtiti sezonu u Proleteru?
L. Anđušić: „Možda po nekim pehovima i povredama, ali je to sada iza mene i nadam se da ću sledeće sezone uspeti da pokažem koliko znam.“

* Da li vaš život van terena ispunjava košarka, koliko često pratite sport uopšte i da li imate slobodnog vremena.
L. Anđušić: „Sigurno da je sastavni deo naših života košarka jer smo time odlučili da se bavimo, a od ostalih sportova pratim fudba i tenis, pogotovo od kada je počela „era“ Novaka Đokovića. Imamo malo slobodnog vremena i koristimo ga da se što bolje odmorimo za napore i utakmice koje slede.“
J. Novak: „Ja bih rekao da mi živimo košarku, o njoj razmišljam kada ležem i kada se budim i stvarno volimo tu igru, od drugih sportova najviše pratim tenis i naravno našeg Noleta. To malo slobodnog vremena volim da provodim uz prijatelje ili neku dobru knjigu.“

* Koju utakmicu bi iz istorije ove igre pod obručima voleo da si odigrao?
L. Anđušić: „Po meni je to svakako utakmica sa SP u Indijanapolisu 2002 godine protiv Amerikanaca. Voleo bih da sam igrao to četvrtfinale i da sam osetio kako je biti u petorci sa Bodirogom, Divcem, Stojakovićem i Jarićem.

* Tvoj brat Danilo je na društvenoj mreži napisao kako posle ovog srebra možete da se koljete medaljama, ko je uspešniji što se tiče tog bilansa?
L. Anđušić:“Jeste tako napisao, ali nije tako mislio. Šalim se naravno, istina je da obojica imamo dosta medalja ali mislim da ja ipak malo prednjačim.“

* Puno je pisano o tome da sem što ste napravili veliki uspeh za Srbiju, da ste prva reprezentacija koja je pozdravljala sa tri spojena prsta. Kako je došlo do toka i da li mislite da će ovaj lepi običaj nastaviti i ostale reprezentacije da upotrebljavaju?
L. Anđušić: „Drago nam je što smo mi baš prvi, a to smo uradili iz razloga što je taj način pravilan i zbog toga što tri spojena prsta simbolišu zajedništvo i pripadnost narodu i državi. Svi smo bili kao jedan, zajedno, iskreno se nadamo da će ovaj lep običaj nastaviti ostale selekcije“
J. Novak: „Samo da dodam, taj pozdrav je upravo moj sagovornik smislio i mislim da će to biti zaštitni znak naših sportista u budućnosti.“

*Prošle godine si igrao protiv odličnih igrača poput Marjanovića, Micića, Dangubića i Krstića iz Mege, Čovića i Zekovića iz Vojvodine, Jevtovića iz Slobode… Okršaj sa kojim igračem ćeš pamtiti?
J. Novak: „KLS je prošle sezone imala puno kvalitetnih imena, a iz te grupe dobrih igrača izdvojio bih duel sa Perom Božićem iz Metalca. On je stvarno odličan igrač i želim mu da se ostvari i u trenerskom poslu.“

* Ko vam je najveći motivator i kojim se motom upravljate?
L. Anđušić: „Moj otac je igrom slučaja kondicioni trener i mislim da smo njegovim savetima Danilo i ja postali ono što smo sada. Njegova rečinica koju nam je pričao i kojom se i danas vodimo jeste:“Najjači samo opstaju, nikada se ne predaju“, ta rečenica me prati tokom celog žiota i to mi je najjači motiv. “

* Koji su vam treneri najviše pomogli u kreiranju svog stila igre?
J. Novak:“ U danima kada sam počeo da treniram košarku Aleksandar Virijević je taj koji je bio zaslužan za moj napredak, kao i Zoran Topić koji me je izveo na pravi put kada sam hteo da odustanem od ovog kluba. U kadetskim danima to je bio Darko Trkulja, dok sam u juniorskoj selekciji imao sreće da me trenira Žarko Vučurović, za njega imam samo reči hvale i on je taj koji me je, na neki način, bacio u „košarkašku vatru“. Zbog toga sam mu veoma zahvalan.“
L. Anđušić: „I iz mog ugla je to Žarko Vučurović, prvenstveno što mi je pomogao u trenutcima kada je moja porodica bila u Beogradu, a ja u Vršcu. On je veoma dobar čovek, a o trenerskim sposobnostima ne treba trošiti reči, njegova se dela vide kroz partije Nikole Pekovića, Marka Kešelja…“

* Dobre partije u prošlogodišnjem izdanju KLS i odlična partija u finalu SP protiv SAD su ostavili veliki utisak, šta Srbija može očekivati od tebe u narednim godinama ?
J. Novak:“Dobre partija na SP su mi dale vetar u leđa i podstrek da još bolje treniram i radim, jedva čekam sledeću sezonu i voleo bih da i sledeće godine igram u mom Vršcu. Želim da se zahvalim ljudima sa portala što su me pozvali da dam intervju, Utakmica.rs ima odličnu organizaciju i lepu budućnost, mislim da se puno dobrih stvari može videti na ovom sajtu.“

* Evropa je već upoznala jednog Anđušića, ti sigurnim koracima grabiš svetsku slavu sa zlatnom i srebrnom medaljom na SP, šta Srbija može da očekuje od ovog mladog i talentovanog igrača?
L. Anđušić:“Evropa je već upoznala mog starijeg brata, a ja mogu samo da obećam da ću dati sve od sebe i da ću se potruditi da ostvarim svoje ciljeve i da će ova zemlja moći da se ponosi još jednim Anđušićem. Poručio bi čitaocima da posećuju ovaj sajt jer može dosta da se sazna o raznim sferama sporta i kao i Joca ja bih se zahvalio na pozivu, bilo nam je veliko zadovoljstvo davati intervju za portal koji sigurno ima lepu budućnost.“

-Na pitanje koju bi oni petorku odabrali iz konkurencije Evropljana, ova dva talentovana košarkaša bi na teren izvela sledeće sastave:
Tim Jovana Novaka: Dimitris Dijamantidis, Danilo Anđušić, (Omiljeni košarkaš Jovana Novaka) Simas Jasaitis, Duško Savanović i Nenad Krstić.
Tim Luke Anđušića: Miloš Teodosić, Huan Karlos Navaro, Rudi Fernandez, Nikola Mirotić i Nikola Peković.

U ovim momcima leži budućnost naše košarke, oni su ti koji će nam ulepšavati dane nakon velikih turnira. Zbog toga smo im dali šansu da kažu šta misle i čemu se nadaju. Zapamtite dobro imena svih juniorskih reprezentativaca koji su tog sedmog jula osvojili srebro u Pragu na Svetskom prvenstvu!

Intervju uradio i pripremio: Petar Lazić

Komentari