Poledica: “Srpskom fudbalu je potrebna metla, po mogućnosti sa drvenom drškom”!

Nekada je tridesetšestogodišnji Mirko Poledica, rođeni Čačanin, vojevao bitke po fudbalskim terenima širom Evrope. Nosio je dres Borca, Vojvodine, Leha iz Poznanja, praške Sparte, Legije, Smedereva, Čuke, karijeru je završio u dresu svog Borca. Danas Poledica vodi drugačije bitke, bitke za budućnost našeg fudbala, boljitak naših igrača. Razgovarali smo sa predsednikom Sindikata Profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirkom Poledicom o stanju u našem fudbalu, bez cenzure. Pročitajte šta ima da kaže o problemima našeg fudbala.

mirko-poledica-nezavisnost-sindikat

Foto: Sindikat profesionalnih fudbalera Nezavisnost

Aleksandar Vučić je danas u izjavi medijima rekao da u KK Partizan i FK Crvena zvezda nisu uprave dovele NIS i Gazprom, već je to uradila Država. Smatra li ovo priznanje Vučića kao normalnu pojavu u svetu sporta?

“Učešće države u sportu u zemljama u kojima su klubovi registrovani kao udruženja građana je potpuno normalno i prirodno. Država je dužna da pomaže sportskim klubovima jer se radi o državnim interesima i promociji zdravog života. Sve dok ne dođe do privatizacije svaka pomoć države je pohvalna ali pod uslovom da bude jednaka za sve sportove i klubove. Država je pomagala i pomaže najviše onima koji najviše duguju a to su Zvezda i Partizan a zapostavila mnoge druge klubove čiji je značaj podjednako važan za razvoj sporta. Zbog toga je i svaka pomoć države veoma često kritikovana  što je potpuno opravdano”.

Fudbalski savez se trudi da se na svim terenima postave reflektori, mislite li da je osvetljenje u ovom momentu zaista gorući problem srpskog fudbala? 

“Postavljanje reflektora na stadionima je nešto što prati razvoj fudbala u celini, stvaranje boljih uslova i komfora kako za igrače tako i za publiku. UEFA je nametnula stroge infrastrukturne kriterijume ali je puno i pomogla svim federacijama u realizaciji. Naravno da naš fudbal ima mnogo veće probleme i oni se teško mogu porediti sa ulaganjem u infrastrukturu”.

Skoro ste u jednom intervju izjavili da niste imali prilike da se do sada susretnete sa predsednikom saveza, da li je nakon toga konačno usledio poziv?

“Gospodina Karadžića ne poznajem i nikada se nismo sreli. Nekoliko puta smo razgovarali telefonom i ti razgovori su bili korektni. Tomislav Kradžić nikada nije izrazio želju da razgovaramo u četiri oka jer on ne trpi neistomišljenike. To što ne mislimo isto nije razlog da ne komuniciramo ali to je njegov izbor i ja to poštujem. Na taj način pokazuje neodgovornost i nebrigu prema igračima koji zaslužuju mnogo bolji tretman, da nije igrača ne bi bilo ni Tomislava Karadzića ali on to ne razume jer je čovek koji pripada nekom prošlom vremenu.

Reprezentativni fudbal u Srbiji, izuzmimo Orliće dotakao je novo dno, više puta ste istakli da je za to najveći krivac rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije, mnogi navijači predsednika saveza vide kao krivca za stanje u klupskom fudbalu, da li je Tomislav Karadžić onaj koji snosi punu odgovornost?

“Tomislav Karadzić ne bi trebalo da snosi odgovornost za rezultate reprezentacije, ni one loše kao ni one dobre. Predsednici saveza u svetu se ne bave tim delom posla već struka i stručni odbori. Ovde kod nas je nažalost drugačije pa samim tim i rezultati su ti koji oslikavaju stanje u našem savezu. Imamo ono o čemu drugi sanjaju a to su vrhunski igrači ali nemamo zdravu klimu jer su naši igrači okruženi pijavicama i lažnim fudbalskim radnicima koji ih prate u stopu. Igrači treba da se izoluju od takvih ljudi a gulaš parada ako želi da gleda našu reprezentaciju neka ide sama o svom trošku. Sve dok se to ne desi neće biti zdrave klime jer igrači jako dobro znaju kakvo im je društvo nametnuto i osećaju se nervozno pa samim tim nisu u stanju da pruže maksimum”.

Bezbroj puta ste do sada iznosili u javnost probleme u klubovima, od Žarka Udovičića, šamaranja igrača Radničkog u Kragujevcu, kao I mnoge druge. Da li je po vašim saznanjima do sada neko odgovarao za išta od toga?

“Nikada niko nije odgovarao za napade na igrače pa je logično da nam se to ponavlja iz godine u godinu. FSS je uvek oslobađao klubove odgovornosti I tako indirektno podržao nasilje. Ljudima u FSS takvo stanje odgovara jer nasilje prema igračima koriste za lobiranje na način, ja ću te osloboditi odgovornosti a ti ćeš glasati za mene. Zbog toga je nemoguće da se bilo šta promeni u našem fudbalu jer ljudi koji vode naš fudbal (čast izuzecima) ne brinu previše o fudbalu već isključivo o ličnim interesima”.

Da se u srpskom fudbalu namešta pričali su mnogi, igrači, treneri, čak I čuveni Lotar Mateus, međutim još uvek je sve ostalo na pričama, kako da se takve stvari svedu na minimum?

“U našem fudbalu je bilo, ima i biće nameštenih utakmica. To nije samo kod nas već je nažalost tako u celom svetu. Država nikada nije pokazala ni volju ni želju da reši taj problem a to je isključivo zbog velikog broja visokih političkih funkcionera koj su dugo godina prisutni u našem fudbalu. Dakle, niko neće da seče granu na kojoj sedi a mi kao obični gradjani nemamo instrumente da bilo šta promenimo”.

Kako komentarišete to što je sve više “biznismena” u klubovima a sve manje sportskih radnika?

“Mi smo zemlja lažnih fudbalskih radnika, opet ponavljam čast izuzecima ali velika većina ulazi u fudbal da bi se okoristila. Ono što je takođe jedinstveno kod nas je da ne postoje nikakvi kriterijumi ko može biti sportski radnik. U praksi su to uglavnom pripadnici političkih partija, kumovi i prijatelji. Zato se i nalazimo na dnu svetskog fudbala jer je jako teško napredovati u zemlji u kojoj 90% fudbalskih radnika još uvek ne zna da je lopta okrugla i da fer plej i sportska kultura treba da budu iznad svakog kluba i pojedinca”.

Mnogi u Srbiji Crvenu zvezdu i Partizan označavaju kao krivce za stanje u našem fudbalu, delite li njihovo mišljenje?

“Crvena zvezda I Partizan su dva naša najveća i najtrofejnija kluba. To nije sporno. Sporno je to što oni unose najveći nemir u naš sport zbog neverovatne međusobne mržnje. Fudbal nije pitanje života I smrti, fudbal je i dalje samo igra, po svim moralnim načelima treba da pobedi bolji a da im poraženi pruži ruku. Proćiće još mnogo vremena dok se to ne desi a do tada ćemo se zaluđivati. Postoji velika blagonaklonost institucija za ova dva kluba pa je jasno da pravila fudbalske igre ne važe isto za sve učesnike u fudbalu. Fudbal se igra i u Nišu, Čačku, Subotici, Novom Pazaru pa svi treba da imaju jednaki tretman što u praksi nije tako”.

Da li je normalno da lice sa Interpolove poternice bude generalni sekretar najuspešnijeg fudbalskog kluba u Srbiji? Takođe je i nova finansijska direktorka Partizana u medijima predstavljena kao jedna od odgovornih za proneverivanje oko 60 miliona u aferi Mobtel, kako to komentarišete?

“Zakonski ne postoje prepreke jer svako lice koje nije osuđeno ili se brani sa slobode ima pravo na rad. To se u pravu zove “pretpostavka nevinosti”. Moralno sigurno nije ali ne treba kriviti te ljude, oni nisu sami sebe postavili na te funkcije već ih je neko postavio. Takva slika našeg fudbala šalje sumnju u integritet sporta i njegovu čistotu pa nije moguće u takvoj klimi ostvariti alternativne prihode u fudbalu”.

Kakvo je stanje u ostalim srpskim klubovima?

“Stanje u ostalim klubovima je sve teže i teže. Da nije lokalnih uprava fudbal bi se u unutrašnjosti odavno ugasio. Mi smo došli u tu situaciju sasvim očekivano jer nismo ispratili moderne tokove svetskog fudbala, način finansiranja, javno-privatno partnerstvo, značaj kompjuterske industrije u fudbalu i tako dalje… Naš fudbal je talac neznalica i sumnjivih ljudi. Mene su često kritikovali I nazivali državnim neprijateljem jer sam pričao stvari od kojih nekima zastaje dah ali ja drugačije ne znam I neću. Imao sam iza sebe zavidnu karijeru, učio sam od najboljih svetskih stručnjaka I nemam nameru da ćutim i pričam ono što drugi žele da čuju”. 

Kakve su reakcije ljudi iz FIFPro i drugih sindikata kada ih upoznate sa dešavanjima u našem fudbalu?

“Kao i obično, kada se priča kako ne treba tu smo kao Novak Djoković u tenisu, neprikosnoveni. FIFPro pokušava da pomogne našem fudbalu ali tu pomoć niko neće. Kada su se desile majske poplave 2014. podsetiću vas da je FIFPro darivao sportskom opremom 28 fudbalskih klubova u Srbiji. Zbog toga FIFPro zaslužuje mnogo veće poštovanje od onog koji trenutno ima”.

Šta je potrebno da se dogodi da naš fudbal stane na zdrave noge

“Za naš fudbal je potrebna jedna dobra metla, po mogućstvu sa drvenom drškom, pa da se krene redom. Potrebno je uključiti mlade obrazovane ljude, da se postave evropski standardi na svim nivoima i da se krene od početka. Naravno, to neće biti lako ali ja kao nepopravljivi optimista verujem da će se to uskoro desiti”.

Komentari