Rodoljub Marjanović: “Hvala Bogu što mi je omogućio da se vratim na ovaj način”

Nakon dve godine pauze, jedan od najtalentovanijih momaka u srpskom fudbalu u protekloj deceniji, vratio se najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. U Srbiji je preživeo klasičan mobing od osoba koje decenijama vladaju našim fudbalom predstavljajući se kao sportski radnici, a danas u Švedskoj pokušava da vrati svoju karijeru na pravi put i donekle ispravi nepravdu koja mu je naneta.

Ipak nećemo se danas baviti prošlošću, taj deo priče Rodoljub Marjanović je davno ispričao, otvorio dušu, podigao tiraž svim srpskim medijima svojom životnom ispovesti i na kraju ostao prepušten sam sebi, kao što to ovde obično biva.

Ljubav prema fudbalu na kraju je preovladala razočarenje i poniženje koje je u Srbiji doživeo, pa se nakon dve godine pauze Rodoljub Marjanović obreo u Švedskoj. Na poziv prijatelja Nikole Markuša, koji ga je spojio sa prvotimcem Gute-a Goranom Čučkovićem, nekadašnjim igračem ČSK Pivare koji već godinama uspešno igra u ovoj skandinavskoj zemlji, otišao je u redove švedskog četvrtoligaša i nakon dva dana potpisao ugovor. Na debiju za Gute bilo mu je dovoljno samo dva minuta igre da nas podseti na onu čuvenu krilaticu “forma je prolazna, klasa je večna“. Bomba za TV špice, Rođina desnica u kojoj se nakupilo mnogo gneva proteklih godina, podsetila je na period kada su ga Dušan Tadić, Fejsa i Sulejmani gledali kao kapitena i predvodnika te generacije.

Svestan je da snovi o Mančesterima, Realima i Barselonama nisu više realnost, danas ga čini srećnim činjenica da ima prilike da radi ono što najviše voli, u zemlji u kojoj nema pritiska, procenata menadžera i sumnjivih tipova po svlačionicama, već je tamo fudbal jedna vrsta zabave (što bi trebao i da bude zar ne).

“Švedska je jedna od zemalja sa najvećim životnim standardom i nisam hteo da propustim šansu koja mi se ukazala. Pošto imam i hrvatski pasoš, a to je veliko olaksanje ovde. Atmosfera u klubu je dobra,ovde se igra bez pritiska…Fudbal je na neki način vid zabave za Šveđane. Postigao sam stvarno prelep gol na debiju i zahvalan sam se Bogu sto mi je omogućio da se vratim na takav način.”

Činjenica da su ga u klubu čekala dva naša internacionalca u velikoj meri olakšala je period adaptacije.

“Naravno da je lakše kada imate nekoga svog u klubu. Čučković i Avrić su mi puno pomogli i sjajni su momci.”

Forma se polako popravlja, iz dana u dan sve više podseća na stare dane, a zadnje dve utakmice Marjanović je proveo po 90 minuta na terenu.

“Ostao sam u dobroj formi,nisam se zapustio. Što se tice mog fizičkog stanja, svakog dana je sve bolje, zadnje dve utakmice sam odigrao svih devedeset minuta.”

Što se tiče planova za budućnost u prvom planu je Švedska, a sa srpskim fudbalom smatra da je završio.

“Planovi za budućnost vezani za fudbal su da što pre odem u neki viši rang u Švedskoj, a životni planovi, da ostanem ovde bar deset godina da igram koliko budem mogao i da radim. A sa srpskim fudbalom mislim da sam završio.”

Za kraj razgovora dotakli smo se i trenutnog stanja u našem klupskom fudbalu, ali Rođa nije puno trošio reči, a i razumemo ga.

“Ne bih komentarisao mnogo naš fudbal. Mislim da svi vide u kom pravcu ide. Pod hitno treba da se menja dosta toga.” – dodao je Marjanović na kraju.

 

 

Komentari