Svuda pođi, kući doći – ta krilatica se u potpunosti može primeniti kao objašnjenje odličnih igara Slobodana Novakovića u dresu subotičkog Spartaka ove sezone. Najviše se pamte dva gola protiv Crvene zvezde u pobedi (3:0).
Iako mu je glavna adresa stanovanja u Novom Sadu, gde se njegov otac Branislav proslavio u dresu Vojvodine odigravši čak 387 mečeva za „Lale“, mesto rođenja Novakovića mlađeg je Subotica, čiji je dres Branislav Novaković (Direktor Omladinske škole FK Vojvodina) takođe nosio.
Pristupanje fudbalu, kako logika i tradicija nalažu išao je s oca na sina, pa samim tim i prva fudbalska ljubav.
- Prve ozbiljnije korake sam, poput mnogih drugih načinio u čuvenoj školi Mike Radosava, zatim i prošao sve mlađe kategorije Vojvodine. Ljubav prema tom klubu sam oduvek imao i verovatno ću uvek imati jer je to moj prvi klub i ja smatram da je to normalno. Upravo u prethodnom kolu sam sam Spartakom igrao na „Karađorđu“ gde sam doživeo divno iskustvo, da mi domaći navijači aplaudiraju, to nikada neću zaboraviti i hvala novosadskoj publici na tome.
Sudeći po činjenici da ste prošli kroz „sito i rešeto“ na kaljenju u nižim rangovima, protekcije nije bilo.
- Otac mi pomaže isključivo savetima i prenošenjem iskustva, to mi zaista dosta znači i on je zaslužan za sve što sam do sada uradio u fudbalu. Imao sam dosta težak put u dosadašnjoj karijeri, povrede su u velikoj meri uticale na njen tok. Sa četrnaest godina mi se desilo da polomim nogu, a sa 17, kada je trebalo da uđem u prvi tim Vojvodine sam pokidao ligamente, ipak ostao sam dosledan sebi i nisam odustajao – kaže momak koji se kalio u: Kabelu, Slogi iz Temerina, Novom Sadu, Mladosti iz Bačkog Jarka i kulskom Hajduku.
Povratak u rodni grad, Novakoviću je doneo svež početak koji odlično koristi. Ove godine nije propustio ni jedan prvenstveni meč, a nalazi se i pri vrhu ligaške liste strelaca sa šest postignutih pogodaka.
- Rođen sam u Subotici i boravak u ovom gradu mi definitivno prija. Ovo je moja najbolja sezona u karijeri do sada, dopada mi se život ovde – posvećen sam fudbalu, uprava nam izlazi u susret koliko god je moguće a sa navijači mi pružaju značajnu podršku, zahvalan sam na tome.
Od dolaska Petra Kurćubića klub igra kao preporođen.
- To je istina, Kurćubić je dobar trener i pedagog i mislim da je njehov napadacki stil igre zapravo ključ naše dobre igre. Ranije sam imao privilegiju da radim sa dobrim trenerima kao što su Sosa Babić, Milan Đuričić, Zoran Milinković…od svakoga se može nešto naučiti. Kada sam pristupio Spartaku izjavio sam da ovaj tim može da se domogne evropskog takmičenja, takvog mišljenja sam i dalje, nismo daleko od samog vrha i ostajemo u trci za počasti.
U domaćem fudbalu se egzistencija ne može obezbediti, da li razmišljate o odlasku u inostranstvo kako biste “naplatili” dobru sezonu.
- Prvenstvo je još uvek u punom jeku tako da je rano govoriti o tome. Mene privlači igranje u Holandiji ili Rusij, to su lige u kojima mislim da bih mogao i dalje napredovati. Naravno da bih voleo da da odem negde “napolje”, ali ne po svaku cenu, lepo mi je u Spartaku, u prilog mi idu i golovi i asistencije – završio je razgovor za “Utakmicu” Slobodan Novaković, desni vezni Spartaka.
Kao i prethodne sagovornike i Slobodana smo zamolili da izdiktira najbolji JSL tim po svom izboru, opredelio se za formaciju: 4-1-3-2 i sledeći sastav:
Miroslav Vulicević (Vojvodina), Branislav Trajković (Vojvodina), Ivan Ivanov (Partizan), Miloš Josimov (Donji Srem)
Luka Milivojević (Crvena zvezda)
Vladimir Torbica (Spartak), Saša Ilić (Partizan), Lazar Marković (Partizan)
Ognjen Mudrinski (Crvena zvezda), Miloš Stojanović (Jagodina)
