Tiijago Galvao je u Srbiju je došao tiho, neprimetno i na “mala vrata” – posredstvom agenta se obreo na probi u užičkoj Slobodi. Iskusnom trenerskom oku Ljubiše Stamenkovića nisu promakli njegovi kvaliteti, tako da je ubrzo po dolasku u našu zemlju zaigrao standardno i postao ljubimac navijača. Veoma ljubazno je prihvatio razgovor za naš sajt.
Od debitantskog nastupa, odigrao je 58 uzastopnih mečeva u JSL, Tiago galvao
Za početak, kako Vam se dopada život u Užicu?
- Užice je mali grad, ali odličan za život. Meni se veoma dopada i lako sam se “odomaćio” ovde, naravno najviše zajvaljujući ljudima koji su fantastični, a uz to i veoma vole fudbal. To je upravo sve što je potrebno jednom Brazilcu.
Stiče se utisak da imate jako dobar odnos sa navijačima Slobode – “Freedom fightersima”
- Oni su odlični, pravi dvanaesti igrač. Podržavaju nas kada nam ide dobro, ali su uz nas i kada nam ne ide, što nama igračima veoma mnogo znači. Podrška je od izuzetnog značaja, a ona u Užicu ne dolazi samo iz jezgra najvatrenijih navijača, već i od ostalih simpatizera kluba.
Možete li da ocenite kvalitet Jelen Superlige?
- Imam utisak da je srpsko prvenstvo dosta podcenjeno. Kvalitet je solidan, ima dosta dobrih igrača, ali i mladića sa izuzetno velikim potencijalom, što će uostalom i vreme pokazati.
Vaša efikasnost i učešće u igri se značajno popravila dolaskom Predraga Ranđelovića, koliko Vam znači njegova pomoć na terenu?
- On je jedan od igrača sa velikim kvalitetom koje sam malopre spomenuo. Veoma je inteligentan i iskusan, njegovo prisustvo pozitivno utiče na ceo tim. Pravo je uživanje igrati u tandemu sa njim, imao sam sreću da i ranije u Slobodi igram sa jednim odličnim napadačem – Filipom Kasalicom.
Koju utakmicu u dresu Slobode ćete posebno pamtiti?
- Nezaboravna mi je atmosfera i osećaj nakon pobede nad Partiizanom na otvaranju stadiona Slobode u Užicu. Šlag na tortu, bio je pobednički gol Slavka Marića u poslednjem minutu za našu veliku pobedu od 2:1. Taj meč bio je odlična žurka.
Od kada ste došli u Užice, na klupi Slobode je Ljubiša Stamenković Piskavac, kako ocenjujete saradnju sa njim?
- Za mene, on je najbolji trener u Srbiji. Veliko znanje na nas igrače prenosi iz dana u dan, radeći sa njim sam dosta naučio, ali i dalje učim i napredujem.
Spomenuli ste učenje, kako napreduje Vaše znanje Srpskog jezika?
- Pa umem da koristim osnovne, svakodnevne fraze, međutim primarna komunikacija na terenu mi je “fudbalski jezk” – njega svi razumeju.
Kakvo je Vaše mišljenje o ostalim klubovima Jele Superlige?
- Ja uvek imam poštovanje prema svima.
Kako ocenjujete atomosferu na tribinama superligaških utakmica?
- O mečevima na Begluku sam već govorio, a što se drugih timova tiče, svaki novi navijač na srpskim stadionima je novi dobitak za popravljanje atmosfere.
Več nekoliko godina ste u Srbiji, pružate standardne igre za Slobodu, da li ste razmišljali o opciji igranja za srpski nacionalni tim?
- Nisam razmišljao, ali kada bih dobio poziv takvu mogućnost bih svakako uzeo u razmatranje.
Već neko vreme Vas mediji preseljavaju iz Slobode, kada mislite da je pravo vreme za odlazak?
- Imam želju da se oprobam i u jačim ligama, igranje za neke druge klubove u Srbiji me ne zanima. Ako bih otišao, učinio bih to pod uslovom da i ja i Sloboda dobijemo dobre uslove, a najviše me privlači igranje u Nemačkoj – rekao je za kraj razgovora Tijago Galvao da Silva, momak koji nije propustio ni jedan prvenstveni meč u dresu Slobode još od debija 2. aprila 2011. godine (0:1 u Užicu za Spartak)
U skladu sa “Utakmicinim” izborom za najboljih jedanaest igrača Jelen Superlige za jesen 2012. zamolili smo Tijaga da nam sastavi idealan tim po svom izboru.
Opredelio se za formaciju: 4-1-3-2, a sastav je:
Vasilić (Sloboda), Ivanov (Partizan), Trajković (Vojvodina), Mladenović (Crvena zvezda)
Eliomar (Javor/Partizan), Tiago (Sloboda), Marković (Partizan),
Oumaru (Vojvodina), Kasalica (Crvena zvezda)
(foto: fksloboda.org)
