UTAKMICA INTERVJU – Dragan Žarković u životnoj formi!

Srpska sportska javnost je za ovog momka prvi put čula 2011. godine kada je iz Borče prešao u grad Tabriz u Iranu, odnosno iz BSK-a u Šahridari. Nakon toga se vratio u domaće prvenstvo, pa je posle pozajmice u Novom Pazaru od strane Hajduka iz Kule i epizode u rumunskom Targu Murešu konačno našao svoje mesto pod fudbalskim nebom u kiparskom šampionatu. Trenutno je jedan od najstandardnijih u Ermisu, a nakon priča o fudbalu u Grčkoj, Poljskoj, Belorusiji i Turskoj koje ste imali prilike da pročitate u proteklih par dana na Utakmici, stiže nam priča sa Kipra, od strane defanzivca Dragana Žarkovića.

Ermis je nakon tvog transfera i prelaska Onjila u taj klub privukao veliku pažnju ljubitelja fudbala u Srbiji, šta bi nam ti za početak rekao o stanju u klubu i atmosferi iz svlačionice?

Ermis je mali klub koji evo već drugu godinu igra u vrhu kiparskog fudbala, klub u kome zaista vlada porodična atmosfera na kojoj najvise potencira predsednik koji bukvalno živi za klub. kao i većina predsednika kod nas, ni on nije iz fudbalskog sveta, ali toliko voli fudbal da on daje veliku snagu i što je najvažnije isplaćivanja su na vreme, to je po meni prvi preduslov za dobre rezultate.

Pre nego što si se doselio na Kipar, igrao si u Iranu i Rumuniji, pored Srbije naravno, u kojoj zemlji je najbolja infrastuktura, a u kojoj se igra najlepši fudbal po tebi?

U Rumuniji sam natupao za Targu Mureš nažalost samo tri meseca, ali imam prelepe utiske vezane za taj klub, od infrastrukture pa do odnosa ljudi u klubu. Samim tim Rumunija je zemlja sa sasvim solidnom infrakstuturom u kojoj je fudbal veoma ispraćen medijski, gde se svaka utakmica prenosi uživo. U Iranu, kao i u svakoj zemlji Azije, igra se brz fudbal bez mnogo taktike i za Iran me vezu prelepe uspomene takođe.

Ermis je pobedom nad prvoplasiranim Apoelom za vikend došao do treće poziciji, koji su dometi tvoje ekipe i očekivanja od ostatka sezone?

Klub ima cilj da ove sezone izbori plasman u Evropu i kao što ste rekli posle velike pobede nad Apoelom učvrstili smo treću poziciju i iz utakmice u utakmicu predvođeni fantastičnim trenerom Nikijem igramo sve bolje.

Da li si pričao sa Ifani Onjilom o Srbiji i da li misliš da je upravo atmosfera u klubu doprinela da zablista i bude najbolji strelac šampionata?

Pričamo non stop o dešavanjima u srpskom fudbalu, govori veoma dobro srpski jezik i u njegovom dolasku u Ermis imao sam velikog udela, izuzetno voli Srbiju u kojoj je proveo pet godina ali vođen veoma lošom situacijom, ne samo u Zvezdi, nego u celoj našoj zemlji. Rešio je po svaku cenu da ode negde “preko” i evo posrećilo mu se u Ermisu, nadam se da će nastaviti sa što boljim partijama. Za svakog igrača je bitno da ga ekipa gurne u prvi plan i da trener izvuče najbolje iz njega, upravo to se dešava sa Ifanijem.

Nisi igrao ni za jedan veliki klub iz Beograda, ako bi ikada voleo da dobiješ ponudu nekog beogradskog tima, ko bi voleo da to bude i zbog čega?

Na zalost nisam igrao ni za jedan veliki klub ali sam bio jako blizu i Zvezde i Partizana. U životu kao i u fudbalskoj karijeri treba imati mnogo sreće koja se naravno mora i zaslužiti. Igranje u Crvenoj zvezdi i Partizanu je vrhunac karijere svakog fudbalera u Srbiji i naravno bila bi mi čast da igram za bilo koji od ova dva kluba.

Kao i mnoštvo timova sa Kipra, Kiprani ne čine većinu ni u Ermisu. Ko ti je najviše pomogao da se uklopiš u novu sredinu i kakav odnos imaš sa trenerom Nikodimosom Papavasiliouom?

Odnos sa trenerom je fenomenalan, pravi profesionalni. Radi se od izvanrednom stručnjaku koji je nekada nastupao za Njukasl, posle Zorana Milinkovića koji je od mene napravio ovo što sam danas, drugi najbolji stručnjak sa kojim sam imao prilike da sarađujem. Stranci i u Ermisu i većini klubova ovde, kao što si rekao, čine okosnicu. Zaista su svi bili izuzetno gostoljubivi i na neki svoj način mi pomogli da se što pre ukopim, smatram da je taj početak u kojem se stiču prvi utisci najvažniji, posle sve lakše ide.

Po čemu ćeš pamtiti omladinske dane u Obiliću, kao i igre u dresovima Grafičara i BSK-a?

Obilić je najlepši deo karijere, za devet godina sam stekao mnoštvo prijatelja sa kojima se i danas družim, naravno kao i iz svakog kluba, nosim i lepe i ružne stvari. Posle smrti Arkana više ništa nije bilo isto i godinu za godinom je bilo sve lošije što je na kraju i dovelo do stanja u kojem se Obilić trenutno nalazi. Za Grafičar me vežu takođe fenomenalne uspomene, sezona u kojoj sam skrenuo pažnju na sebe i sa 10 golova bio na meti dosta drugoligaša i prvoligaša, ali zbog Zorana Milinkovića sam izabrao Borču, tada novopečenog drugoligaša. BSK je klub u kojem sam takođe imao puno lepih i loših trenutaka, ali i klub u kojem sam se afirmisao, tako da lošije strane treba zaboraviti, a pamtiti samo one dobre.

Gde bi voleo da nastaviš karijeru nakon izvanrednih partija i velike minutaže u Ermisu?

Zaista poslednjih godinu i po igram kao preporođen i na jako dobrom nivou, ne opterećujem se odlaskom jer tu dosta stvari ne zavisi od mene, pogotovo u današnje vreme, kada je jako teško napraviti dobar transfer, ali gazim, borim se i nadam se da ću napraviti još jedan iskorak u mojoj karijeri odlaskom u neki veći klub iz Evrope.

Koja bi bila tvoja poruka za čitaoce Utakmice?

Moja poruka za sve čitaoce je da se svaki rad isplati, da budu pozitivni i istrajni u onome što žele i rade, na kraju će sve doći na svoje mesto. Srećne praznike i puno zdravlja želim svim čitaocima!

Komentari