Po predanju, na današnji dan 1389. godine saznalo se “ko je vjera, a ko nevjera”. Isto tako, danas pada odluka o tome ko je odličan đak, a ko će sa profesorima sesti u školske klupe i “utvrditi” gradivo iz biologije, hemije, matematike… Svakako da je 28. jun vrlo značajan i za srpsku istoriju, ali najveću pažnju javnosti privući će prvi dueli osmine finala svetskog prvenstva u Brazilu. Kao što sam i obećao, u ovom tekstu ćemo analizirati večerašnje parove, možda i dokučiti ko prolazi dalje. Molba za strastvene kladioničare je da ne prepisuju, jer je moguće da će pasti, a ja, nažalost, ne vršim povraćaj novca.
Možda se ovo neće svideti ljubiteljima “Karioka”, ali očekujem pljačku u najavi! Sudijski kriterijumi su vrlo diskutabilni od početka turnira, ali čudno je to što maltene svaka greška ide u korist domaćinu. Možda i nije tako čudno, ko zna. Brazil nije oduševio igrom, jedina svetla tačka reprezentacije je Nejmar, koji je pokazao da je sazreo kao igrač i da u svakoj utakmici može doneti prevagu u korist svog tima. Igraju prilično “evropski”, u formaciji 4-2-3-1, sa izuzetkom Nejmara koji je dobio potpunu slobodu. Svaka čast Skolariju, ali igranje sa dvojicom zadnjih veznih ne priliči fudbalskom karnevalu kakav je oduvek bio Brazil. Luiz Gustavo i Paulinjo deluju kao dva robota, bez ičeg brazilskog u sebi. Najavljena je promena Paulinjo-Fernandinjo, ali to neće ništa menjati u igri “Selesaa”. Sa druge strane, imamo Čile. I to kakav Čile! Možda i najbolja selekcija u istoriji ove države podno Anda, uz onu iz 62’, kada su na svom terenu postali treća ekipa sveta. Selektor Sampaoli se samo vratio na Bijelsin put, sa kojeg je Čile skrajnut pre njegovog dolaska. Igraju formaciju 3-5-2 sa visoko postavljenim bekovima koji više deluju kao krila i pokrivaju ceo teren. Fanatični, drski i bezobrazni do krajnje granice, tipičan južnoamerički sastav. Ono što iznenađuje je taktička disciplina u igri, posebno u odbrambenim zadacima. Igraju pametno i jednostavno, zato su i pobrali simpatije neutralne publike.
Ko prolazi: Brazil nije oduševio, ali je ipak Brazil. Čile je, iako razmontirao Špance, pokazao određene slabosti protiv Holanđana. Pljačka u najavi, moguć crveni karton za Čile i prolaz Brazila.
Bogami, vatreno. Prštaće na sve strane. Kolumbija igra u klasičnoj 4-4-2 formaciji, iako se često čini da je to 3-5-2. Pre svega zbog nestvarno brzih bočnih igrača kao što su Kuardado, Zunjiga, Ibarbo i Armero, koji Kolumbiji omogućava brz prelazak iz odbrane u napad. I pored njih, motor je pre svega na centru terena, u pitanju je Džejms (Hames, rekli bi neki) Rodrigez. Imam utisak da je on jedini igrač koji je klasična “desetka” na ovom šampionatu, pokazao je da ova vrsta šmekera još uvek nije izumrla na velikim svetskim pozornicama. Lucidan u dodavanjima, hladnokrvno završava akcije, paker kakav je svakoj ekipi potreban. Mislim da je Jepes najslabija karika ove selekcije, ali kako je on kapiten, ne očekujem da ostane na klupi. Bivši dvostruki prvak sveta ovih dana ima velikih problema. Kao što znamo, Suarez je kažnjen zbog ujedanja Kjelinija na meču protiv Italije i sledi mu reprezentativno “hlađenje” od 9 utakmica. Postavlja se pitanje kako će cela ekipa odgovoriti na to. Temperamentni Urusi su sve samo ne predvidljivi. Na teren su izlazili i u 4-4-2 i u 4-3-3, ali čini se da će odsustvo Suareza usloviti Tabareza da proba sa jednim isturenim napadačem, Kavanijem. Sve oči će biti uprte u napadača PSŽ-a, koji sigurno ima kvalitet da iznese sav teret na svojim plećima.
Ko prolazi: Pobediće hladnija glava! Obe ekipe imaju igrače koji mogu rešiti utakmicu jednim individualnim potezom. Lično, ne očekujem da ćemo videti prelep fudbal, ali videćemo žestoku bitku. Blagu prednost dajem Kolumbiji jer im najbolji igrač Džejms Rodrigez, za sada, nije izbačen sa turnira, za razliku od Urusa.
Autor: Ivan Cvetković
