Evropska Voša dominirala nasred Italije

Kakvu je pobedu Vojvodina ostvarila u Torinu! Veliki Vujadin Boškov, čovek koji je upravo Sampdoriji podario prvu i jedinu titulu prvaka Italije, bio bi ponosan na svoj matični klub iz Novog Sada koji je, usuđujemo se da kažemo, održao javni čas fudbala Đenovljanima i potukao ga do nogu.

lopta-selekt-čair1

Mnogi su primetili kako je ovo sjajno izdanje crveno-belih podsetilo na ono izdanje iz Burse pre dve godine, a usudjujemo se da kažemo da je sinoć to delovalo i ubedljivije, raspevano i razigrano. Bez slabe karike, Vojvodina je odbranila ugled srpskog klupskog fudbala i jednom nogom već se našla u plej-ofu za grupnu fazu Lige Evrope. Naravno, treba ostati pribran, ne podleći euforiji i revanš u Novom Sadu, 6. avgusta, ubeđeni smo pred punim tribinama „Karađorđa“, odraditi kako treba i proslaviti sjajan uspeh.

Jednu od važnijih utakmica u poslednji nekoliko godina, fudbaleri Vojvodine započeli su kako se samo poželeti moglo. Igrao se 4. minut, kada je Stanisavljević primio loptu na desnom krilu. On i kapiten Mirko Ivanić su kombinovali, izabacili kompletnu odbranu Dorije, a sam ispred golmana Vivijana našao se mladi reprezentativac Srbije. Manirom iskusnog asa, Ivanić je naciljao i pogodio suprotni ugao i doneo vođstvo Voši i veliku sreću za oko 200 ljudi na Olimpiku kojima su srca kucala za Novosađane.

Nisu crveno-beli stali, osetili su slabost u igri domaćina, pa je u 7. minutu sjajno izveo slobodmni udarac s desne strane Aleksandar Stanisavljević, a golman kluba iz Đenove krajnjom mukom je izbio loptu u korner. Nedugo zatim, posle novog kornera, u šesnaestercu Sampdorije najvišlji je bio Igor Đurić, ali je njegov udarac glavom otišao preko prečke.

Primetna je bila nervoza Valtera Zenge, koji je šetao kao lav u kavezu pored aut linije, tražeći od svog tima da se oslobodi pritiska i krene u napade. Novosađani su, međutim, držali koce igre i nisu rivalu dozvljavali da se razigra.

U 23. minutu sudija Ekberg je dosudio jedan diskutabilan faul na oko 20 metara od gola Žakule, a odlično je šutirao Lukas Fernando, srećom pored desne stative. Uzvratila je Vojvodina preko Ivanića, koji je uputio povratnu loptu u srce kaznenog prostora Italijana, ali tamo, nažalost, nije bilo nikoga da nacilja mrežu Vivijanija.

U 31. minutu je sevnula kontra Vojvodine preko Mirka Ivanića. On je dugo vukao loptu, sjajno uposli Stanisavljevića koji se oslobodio svog čuvara, šutirao slabijom, desnom nogom, a ona je pogodila prečku. Bila je to kolosalna prilika i samo malo više sportske sreće nedostajalo je našem timu da duplira prednost.

U 36. minutu izglednu poziciju stvorio je našpovremeni reprezentativac u dresu Đenovljana Nenad Krstičić, ali je veoma loše šutirao. Sampdorija je delovala dosta neorganizovano i to je sigurno išlo naruku crveno-belima. U 38. minutu, međutim, zapretio je Roberto Sorijano, ali je i on šutirao doduše jako, ali veoma neprecizno. Do kraja poluvremena više nije bilo šansi, a Novosađani su imali rezultat kakav su mogli da požele.

Očekivalo se da domaćin napadne u drugom poluvremenu iz svih oruđa, a učinila je to ponovo Vojvodina. Igrao se 49. minut, kada je sjajni Mirko Iavnić izvrsno proigrao Ognjena Ožegovića. Usledio je trk napadača iz Novog Sada, onda i šut sa 19 metara, ali je Vivijano uspeo da odbrani taj šut. Lopta se odbila do Stanisavljevića koji je bio spreman i postigao drugi gol, za velikih 2:0 u korist crveno-belih.

U 51. minutu slobodni udarac za Italijane izveo je Eder, silovito tukao, ali je Srđan Žakula bio na mestu. Odmah zatim, u 55. minutu pokušao je Sorijano, ali je golman Vojvodine ponovo bio na visini zadatka. A onda je usledio 57. minut, sjajan pas Nastića i beg Ožegovića po desnoj strani. Izleteo je Vivijano van 16 metara, a Ožegović velemajstorski, sa preko 30 metara, lobovao golmana i povision na nestvarnih 3:0. Usledilo je veliko slavlje na tribinama, Voša je u tim trenucima delovala kao mašina, profesorski, a igrači Sampdorije poput učenika.

U 87. minutu igru je napustio najbolji pojedinac meča Mirko Ivanić, a čitav stadion gromkim aplauzom ispratio ga je na odmor, nagradivši ga tako za briljantnu partiju koju je demonstrirao. Malo pre toga aplauze objektivne publike zaslužio je i Stanisavljević, a da začini fenomenalno veče potrudio se u 90. minutu Ognjen Ožegović, koji je postavio velikih 0:4, za potpuni trijumf tima iz Novog Sada.

Šta reći na kraju umesto zakljućka? Možda samo jednostavno: alal vera, momci!

Stadion Olimpiko, gledalaca: 4.000, sudija: Ekberg (Švedska). Strelci: Ivanić u 4, Stanisavljević u 49 i Ožegović u 58. i 90. minutu. Žuti kartoni: Sekulić, Pankov i Stanisavljević (svi Vojvodina).
SAMPDORIJA: Vivijano, Kasani, Fernando, Bareto, Palombo (Ređini), Krstičić (Všolek), Sorijano, Eder, Mjuriel (Bonacoli), Silvestre, Zukanović.
VOJVODINA: Žakula, Vasilić, Pankov, Đurić, Nastić, Maksimović, Sekulić, Puškarić (Paločević), Ivanić (Babić), Stanisavljević (Stamenić), Ožegović.

Izvor: FK VOJVODINA

Komentari