Dozlogrdilo je Rikardu Sa Pintu. Mnoge stvari u najtrofejnijem stvaru u Srbiji je Portugalac prihvatio kao nužno zlo, čak je počeo i da se uklapa odapinjući otrovne strelice na adresu večitog rivala sa Autokomande, na taj način se ugledavši na necivilizovano ponašanje ljudi iz uprava naša dva najveća kluba.
Nakon neuspešno okončanog prvenstva otišao je na tri nedelje, ostavivši spisak stvari kojima uprava treba da se pozabavi. I dalje je verovao u svoju viziju.
Usput su ga verovatno mučile misli na koje je stigao da se navikne:
Kako voditi tim u kome igrači ne primaju platu, bivaju prinuđeni na revizije ugovora, na tim u kome je sve manje mogućnosti da se usredsrediš na teren – bilo da si trener ili igrač?
Kako voditi tim u kome se, da bi se zakrpile stare rupe otvaraju nove?
Kako voditi tim u kome se uprkos polugodišnjem “češljanju” po papirima i dalje ne zna na koje je sve načine odlazio novac i gde je nestao?
Kako voditi tim u kome se u svakom prelaznom roku nađe “tona” novih igrača sumnjivog kvaliteta?
Kako voditi tim u kome upravo zbog tih “sumnjivaca” izdanci omladinske škole nemaju mesto?
Kako voditi tim iz koga upravo i ta deca beže bilo gde?
Kako voditi tim od 11 igrača ako sa nekoliko interesnih sfera stiže moranje da ih igra 20?
Kako sastaviti tim ako nemaš ni najmanji pojam o tome na koga ćeš od igrača moći da računaš?
Nakon povratka iz domovine, nije krio svoje razočaranje ustanovivši da se ništa nije promenilo.
svoju neodređenu poruku: “Videćemo”. Ono što očekuje Crvenu zvezdu može se zaključiti iz njegovih reči koje su usledile, “Ako se reše problemi, napravićemo važan korak za budućnost, sezonu treba početi tako”
Nešto se u međuvremenu dogodilo, tačnije nije se ništa dogodilo i to je dovelo do situacije da i ovome čoveku ponestane strpljena, shvatio je da gubi vreme jer promena nema.
Odgovornost i očekivanja nije mogao ni imao više strpljenja da ispunjava, čak ni za platu od 200 hiljada evra.
Čeka se njegov zamenik, a ko će se uhvatiti “vrućeg krompira” i za kakav novac, ostaje da se vidi.
