Čelni ljudi domaćeg fudbala ponovo su nam pokazali da riba zapravo  smrdi od glave. Odustajanje Tomislava Karadžića od najavljene ostavke na mesto predsednika FSS prošlo je relativno tiho. Razlog tome je i činjenica da oni koji su je najgromoglasnije tražili, imenom i prezimenom Zvezdan Terzić, nekadašnji prvi čovek FSS, ali i u prvom redu potpredsednici Crvene zvezde, više ne žele promene u fudbalskim strukturama.

Nedavna inaoguracija Zvezdana Terzića na mesto prvog čoveka Zajednice klubova Superlige izgleda da je bila dovoljna da nekadašnji saradnici, zatim ogorčeni rivali ponovo stanu rame uz rame. Fudbalska opozicija je prestala da postoji, a ponašanje fudbalskih čelnika po ugledu na političare ne treba da čudi.

Ne želimo da prejudiciramo, možda je upravo prvi čovek OFK Beograda prava osoba za upravljanje Zajednicom. Možda ćemo konačno dobiti bar za jotu kvalitetnije i ozbiljnije takmičenje u našem najdražem sportu. Međutim ako se po jutru dan poznaje, ne piše nam se dobro, gospoda koja vode domaći fudbal postigli su na nedavnoj sednici skandalozan „džentlmenski dogovor“ koji je legalizovao robovlasništvo. Naime, odlučeno je da ubuduće u stilu džentlmenstva klubovi ne potpisuju ugovore sa igračima, koji su dobili raskid ugovora po presudi Arbitražne komisije Zajednice.

To praktično znači da jedino zvanično telo koje radi u korist i dobrobit glavnih aktera u JSL – igrača, neće imati mnogo posla. Na neformalan način se daje legitimitet jednoumlju klubova i krađi dogovorenih zarada igračima. Svako ko preko Arbitraže bude tražio pravdu, može da se oprosti od igranja u Srbiji, jer su se oni tako džentlmenski dogovorili.

Možda je dobro da oni osnuju neki svoj fudbal, u kojem će igrati samo njihovi igrači, plaćeni iz njihovih a ne klupskih džepova, pa onda nek igraju koliko žele. Zapravo i ne moraju, ova odluka je upravo privatizovala sve timove i bez Zakona o sportu.