Šestostruki uzastopni šampion Srbije, Partizan vezao je i drugi neuspeh zaredom, posle poraza u Novom Sadu od Vojvodine, crno beli su sinoć odigrali samo 0-0 na svom terenu sa Javorom. Ono što se na ova dva meča pokazalo presudnim, kada je nepovoljan rezultat meča u pitanju, jeste veliki broj propuštenih šansi, onih koje se u Evropi surovo kažnjavaju, što je Partizan već imao prilike da oseti na svojoj koži. Crno beli posle 8. odigranih mečeva zauzimaju prvo mesto na tabeli sa 5 pobeda, 2 remija i jednim porazom, uz 17 postignutih i 8 primljenih golova. U tri meča u kojima je Partizan propustio brojne šanse da dođe do pobede, a zatim i dolazio u situaciju da spašava bod, što im u Novom Sadu nije uspelo, realizacija i veliki broj propuštenih izglednih šansi, bili su glavni razlozi kikseva crno belih.
Takođe i činjenica da je primljeno čak 8. golova, što je u proseku gol po meču, dokazuje da Partizan nije više toliko dominantan u odnosu na ostale timove u prvenstvu. Samo godinu dana ranije, posle 8. odigranih kola u prošloj sezoni, Partizan je takođe bio prvi na tabeli, ali sa 7 pobeda i jednim porazom, onim na Karađorđu protiv Donjeg Srema, ali je postigao 27 golova i primio 6, uz mnogo bolju igru u polju. Delovali su mnogo bolje na terenu i dominirali tokom svih mečeva, uz mnogo bolju realizaciju i mnogo teže su primali golove.
Prošlogodišnja tabela, nakon 8. kola:
Partizan je za godinu dana od 21 boda i +21 gol razlike došao u situaciju da ima 17 bodova i +9 gol razliku, uz činjenicu da je mnogo ranjiviji u svim segmentima igre nego što je to bio slučaj pre godinu dana. U međuvremenu tokom leta, klub su napustila dva napadača, Šćepović i Mitrović, koji je bio jedan od efikasnijih napadača, čak i početkom ove sezone, kada je svojim golovima sprečio bruku protiv Novog Pazara. Takođe klub je napustio i dosadašnji stub odbrane, Ivan Ivanov, koji se sada svojim Bazelom u Ligi Šampiona, ravnopravno nosi sa napadačima evropskog kalibra poput Toresa, Boatenga i Huntelara. Mitrović rešeta mreže u belgijskom prvenstvu, dok se polako budi i Marko Šćepović u dresu Olimpijakosa.
Umesto njih doveden je Fofana iz redova Jermenskog Širaka, koji je doduše i pogađao ove sezone. Njemu društvo u napadu pravi starosedelac Nemanja Kojić, čije partije nisu na nivou onih iz Rada, zbog čega je svojevremeno i doveden. U odbrani je odlaskom Ivanova, ostala velika praznina, koju je uprava crno belih pokušala da zatvori vremešnim Milanom Obradovićem, koji je pokazao da je kao vino, ali i Stankovićem i Živkovićem koji često nisu uspevali da odole pritisku. Upravo zbog ovih činjenica golmani su često bili heroji ove sezone, prvo Milan Lukač, koji je svojim bravurama na golu održavao Partizan u vrhu i u Evropi, a zatim i Vladimir Stojković, kome navijači mogu da zahvale što je njihov klub u mečevima sa Radničkim iz Niša i Javorom uspeo da osvoji po bod. Mečevi u Evropi bili su najbolji pokazatelj Partizanovih nedostataka i problema u napadu i u odbrani. Na šest mečeva Partizan je postigao 3 gola (po jedan Širaku, Ludogorecu i Tunu) a primio 7 ( 1 od Širaka, 3 od Ludogoreca i 3 od Tuna), ali ti problemi još uvek nisu rešeni. što se najbolje vidi u prvenstvu.
Rašović će u nastavku sezone imati mnogo posla kada su napad i odbrana u pitanju, ali će u slučaju eventualnih neuspeha verovatno biti prvi na listi za odstrel, iako se prilikom prodaje i dovođenja igrača, verovatno malo pitao. Da li je u pitanju neuigranost novajlija i neprilagođenost srpskom fudbalu, ili je sve ovo što se danas dešava rezultat lošeg rada. Uprave tokom prelaznog roka, to ne znamo, ali znamo da pravi krivci u Srbiji retko kad odgovaraju za svoje postupke, ali kako god crno beli će ako ovako nastave imati težak zadatak, možda i najteži do sada, u želji da stignu do sedme titule u nizu, s obzirom da se ove sezone pokazalo da svako svakoga može da pobedi.
