Jedna od poslednjih “desetki”, čovek neverovatnog pasa i pregleda igre, sjajnog driblinga, plejmejker retke vizije i osećaja, ali pre svega fudbaler koji je igrao glavom. Sve te epitete zaslužuje Dragan Stojković Piksi.

Rođen je u Nišu, 3. marta 1965. godine. Fudbalsku karijeru započeo je u “Realu sa Nišave” za koji je nastupao četiri sezone. Odigrao je 69 utakmica i postigao 8 golova. U leto 1986. godine potpisao je za Crvenu Zvezdu. Kreće njegov vrtoglavi uspon, golovi, driblinzi, neverovatna dodavanja, fenomenalne finte. Osvajao je srca gledalaca koji su se divili njegovom raskošnom talentu. Moćnom Milanu je dao dva gola na San Siru.  Postigao je 65 golova u 159 zvaničnih utakmica. Jedan od tih golova je bio i iz kornera protiv najljućeg rivala Partizana. Bio je kapiten Crvene Zvezde i njen najbolji igrač. Zahvaljujući izvanrednim partijama 1988. i 1989. godine bio izabran za najboljeg igrača jugoslovenske lige sto u to vreme nije bilo nimalo lako. 3. maja 1989. godine je proglašen za petu “Zvezdinu zvezdu”. Tada je postao besmrtan za navijače beogradskog kluba. Za sva vremena ostaće zapisano: Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon i DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI . Sa Zvezdom je osvojio dve titule prvaka i jedan kup države. 1990. godine seli se u Olimpik iz Marseja. Pred polazak poručuje bivšim saigračima da se vide u finalu KEŠ-a. Tako je i bilo. Veliki majstor je počeo finalni meč na klupi. Ušao je u igru, jednim potezom je mogao sve da reši kada je Vodla spojio sa golom. Englez je neprecizan a onda dolaze penali. Veliki Piksi odbija da šutira penal protiv svoje Zvezde. Neće, ne može to je ipak njegov tim. Iz Olimpika se seli na “čizmu”. Oblači dres Verone za koju nastupa na devetnaest utakmica i postiže jedan gol. A onda na poziv Arsena Vengera odlazi u avanturu zvanu Grampus ejt Nagoja. Za Japance on je fudbalski bog. U dresu Nagoje je nastupio je stoosamdesettri puta i postigao pedesetsedam golova. 1995. godine dobio je priznanje za najboljeg igrača Džej lige. Japanci su mu posvetili bulevar, deci su davali imena po njemu, a jedna tribina na stadonu Nagoje nosi njegovo ime.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je osamdeset četiri utakmice i postigao petnaest golova. Dva svetska prvenstva 1990. i 1998. godine i jedno evropsko 2000. godine. 1990, godine u Italiji je bio najbolji igrač naseg tima ali imao je nesreću da protiv Argentinaca promaši penal koji nas je koštao polufinala. Njegov gol protiv Španaca je proglašen za najinteligentniji gol svih vremena. Martin Vaskez se još nije vratio sa novinama po koje ga je Piksi poslao. 2001. godine okončao je svoju blistavu karijeru.

Posle igracke karijere ne može bez fudbala, pa tako postaje najmlađi predsednik fudbalskog saveza naše zemlje. Potom postaje predsednik njegove Zvezde sa kojom uzima dve duple krune. Sada živi u Japanu i trener je svog bivseg kluba Nagoje sa kojim je osvojio titulu šampiona Džej lige.

Nema vise igrača kao što je on. Nema tog šarma u igri. Nema te lepote i gracioznosti, te ljubavi prema “bubamari”. Živa je legenda i fudbaler koga je bilo zadovoljstvo gledati. Veliko ti hvala na svakom tvom golu, asistenciji i driblingu, na tvojoj pozrtvovanosti i lucidnosti. Hvala ti sto šmo mogli da te gledamo i da uživamo.