Nikola Otašević jedan je od najboljih plejmejkera u Srbiji prethodne decenije. Dirigovao je igrom u klubovima iz Užica, Beograda, Niša, Leskovca, Vršca, u Budućnosti i poljskom Anvilu, a sada je igrač MZT Skoplja.

Za “Utakmicu” je govorio o svojoj karijeri, srpskoj košarci, ABA ligi kao i trenutnom životu u Makedoniji.

Fantastična generacija u Beopetrolu

Kako su izgledali vaši košarkaški počeci?

- Prve seniorske korake sam napravio u rodnom gradu, igrajući za KK Užice u Drugoj srpskoj ligi, posle jedne godine smo ušli u viši rang i još jednu godinu sam igrao u matičnom klubu. Već sa osamnaest godina sam se prelaskom u Beopetrol pridružio mojim drugarima iz Užica Ivanu Kuburoviću i Slavku Stefanoviću.

U to vreme, taj tim, naslednik nekadašnjeg IMT-a je imao dobru ekipu.

- U Beopetrolu sam se zadržao dve godine, trener mi je prvo bio Slobodan Klipa, na čiju inicijativu sam i došao a zatim sam radio sa Vladimirom Jokanovićem, Predragom Badnjarevićem. Saigrači su mi bili, osim pomenutih Užičana: Dušan Kecman, Žarko Čabarkapa, Jovan Koprivica, Aleksandar Trifunović.

Budućnost – veliki klub, šteta zbog Leskovca

Nakon toga, promenili ste dosta klubova.

- Dve godine sam igrao u Nišu, za Ergonom u tada košarkaški probuđenom Nišu. Nakon toga sam proveo po godinu dana u Zdravlju iz Leskovca, odlično sam igrao u OKK Beogradu, Anvilu, pa četiri godine u Podgorici, ponovo jedna godina u Vršcu. Hemofarm, Anvil i Budućnost su veći klubovi, tako da je tamo bila i organizacija na višem nivou. Bilo je opuštajuće za igrače samo da treniraju i pridržavaju se pravila kluba koji sve ostalo obezbeđuje.

Najbolje uspomene nosite iz Budućnosti.

- Tamo sam i proveo najviše vremena – četiri prelepe godine. Igrao sam dobro, ali i ekipa je pravila dobre rezultate. Organizacija kluba je na najvišem nivou i imam samo reči hvale. Sa svima u klubu, kao i trenerom Radonjićem sam ostao u dobrim odnosima. Stekao sam dosta prijatelja tamo, što je najveće bogatstvo za svakog čoveka

Igrali ste za Zdravlje, kako komentarišete nestajanje Leskovca sa košarkaške mape?

– Veliki broj klubova kuburi sa finansijama, to je, na žalost zadesilo i Zdravlje. Grad Leskovac je zaslužio da ima dobar košarkaški tim, tako da se nadam da će se vratiti u velikom stilu.

Najlepše je boriti se za svoj grad

Kako je došlo do toga da se nakon 12 godina vratite kao igrač u rodni grad?

– U dogovoru sa trenerom Đokićem i Miroslavom Radoševićem sam se dogovorio da igram za Slobodu na otvoren ugovor. Nakon kompletnog pripremnog perioda, odigrao sam prvih pet kola i onda sam dobio adekvatnu ponudu iz Skoplja.

Uvek je lepo igrati pred rodbinom i prijateljima, boriti se za svoj grad, to je poseban osećaj. Dok sam bio u Užicu, klubu sam dosta pomogao svojim iskustvom i igrama, a meni je mnogo značilo to što sam održao formu i samopouzdanje. Dobrim igrama, zajedno smo se odužili i užičkoj publici. Užice ima odličnu košarkašku perspektivu, dobro se radi sa mlađim selekcijama i nadam se da će tako ostati i u budućnosti. Slobodini juniori igraju kvalitetnu ligu, sa najjačim rivalima iz Srbije. Nadam se da će se pojaviti i neki ljudi koji će umeti i moći to da prepoznaju i podrže na pravi način, ulaganjem novca u budućnost tih momaka. Ja lično bih voleo da odigram makar još jednu sezonu za Slobodu.

Čelnici srpske košarke da stave prst na čelo

Bili ste deo perspektivne mlade reprezentacije Jugoslavije, zbog čega ta generacija nije zadržala kontinuitet dobrih igara prethodnika?

– Na nezvaničnom Svetskom prvenstvu za mlade u Manhajmu bili smo prvaci, nakon toga smo bili tek peti na EP mladih u Zadru. Ni sam ne umem da objasnim šta se dogodilo, imali smo baš dobru generaciju: Blagota Sekulić, Bojan Bakić, Milutin Aleksić, Dušan Đorđević, Jovan Koprivica, Nemanja Matović, Aleksandar Gajić, Mladen Pantić – svi su mnogo obećavali…

Kako objašnjavate pad kvaliteta u srpskoj košarci?

- Ulaskom ekipa u Jadransku ligu došlo je do pada domaće lige jer najjači se priključuju tek na kraju. Osetilo se to i kroz smanjenje budžeta jer svi igrači traže bolje uslove i odlaze na prve ponude iz inostranstva, to ranije nije bio slučaj.

Šta vidite kao rešenje?

- To je pravo pitanje za ljude koji vode domaću košarku. U najskorije vreme treba pronaći način kako da se ponovo stvori jaka Srpska liga.

Kakvo je Vaše mišljenje o ABA ligi?

- Takmičenje je dosta jako jer ima 14 ekipa dosta izjednačenih po kvalitetu. Svako može pobediti svakoga i veliki broj dobrih igrača i trenera cirkuliše kroz ligu. Mislim da je među četiri najbolje u Evropi.

Fantastična atmosfera u Skoplju, Partizan osvaja “Jadran”

Dosta lepog smo videli iz MZT-a ove godine, možete li reći nešto više o timu iz naselja “Aerodrom”?

- Atmosfera u kojoj igramo je fenomenalna, u rangu sa najjačim klubovima na našim prostorima. Na svakom susretu nas gleda po pet, šest hiljada ljudi, a protiv Partizana bilo je i više. Armija vernih navijača se zove “Familija Aerodrom” i bodre nas neprekidno, bez obzira na rezultat. To je velika stvar za klub, ali i za svakog igrača, dosta puta su nas vodili i bodrili do pobeda. Ovo je klubu prva godina na “Jadranu” i osnovni cilj – opstanak smo ostvarili, a samo jedna pobeda nas je delila od Evrokupa. Mogli smo bolje, ali i lošije, izgubili smo nekoliko utakmica nesrećno na našem terenu, ali mislim da ima više razloga za zadovoljstvo. Što se tiče završnice ABA Lige, mislim da će ponovo pripasti Partizanu.