Fudbal u Srbiji već godinama nema kvalitet koji bi masovnije vratio publiku na tribine, međutim često se može pročitati u novinama kako strani skauti posmatraju mečeve u Srbiji.

Glavni razlog dolaska skauta na naše stadione su perspektivni fudbaleri. Na domaćim terenima su stasavali igrači koji su kasnije napravili veliku karijeru u najkvalitetnijim ligama Evrope poput: Vidića, Stankovića, Kežmana, Kolarova, Ivanovića i ostalih.

Uvek je Srbija fudbalu davala dosta talenata, ali u poslednje vreme sve je zastupljeniji trend da oni odlaze u strane klubove čak i pre punoletstva.

Uprkos tome, fudbalska Srbija i dalje je izdašna, ovo je lista igrača od kojih se dosta očekuje u daljoj, ali i bližoj budućnosti.

Lazar Markovć – U martu ove godine je postao punoletan, a ovo mu je već druga sezona u Partizanu. Igra na poziciji krila, a sekundarna pozicija mu je napadač. Odmah nakon ulaska u prvi tim, zauzeo je mesto u startnoj postavi. Odličnim igrama, ali i učinkom, zaludeo je mnoge evropske klubove. Najupečatljivija odlika mu je brzina, tehnika i igra jedan. Da je u pitanju veliki potencijal, govori i činjenica da ga je selektor „A“ reprezentacije Mihajlović, već pozvao “pod zastavu” i ukazao mu poverenje.

Aleksandar Mitrović – Još jedan izdanak Partizanove škole. Robustni centarfor ima 18 godina i ovo mu je prva sezona u timu šampiona. Odličan je u građenju lopte leđima i u skoku. Za jednog visokog napadača ima odličnu tehniku i hladnokrvnost u završnici. Ono što bi trebalo da popravi jeste njegovo ponašanje na terenu. Ukoliko to učini, nema sumnje da će u prvom planu biti isključivo njegove dobre igre.

Nikola Ninković – Prethodna dvojica igrača imaju zadatak da postižu golove za Partizan, a ovaj momak da kreira igru. Takođe je rođen 1994. godine i igra na poziciji centralnog ili ofanzivnog veznog. Odlična tehnika, pas i pregled igre je ono što ga najviše odlikuje. Međutim, baš kao i prethodni momak, ima problema sa ponašanjem. Upravo iz tog razloga je kažnjen neigranjem za reprezentativne selekcije godinu dana.

Srđan Mijailović – Za razliku od prethodnih igrača, ovaj talenat igra za Crvenu Zvezdu. Rođen je 1993. godine i jedan je od retkih koji su prošli Zvezdinu školu, a da su zaigrali u prvom timu. Igra na poziciji defanzivnog veznog, ali je kod Prosinečkog bio upotrebljiv i na poziciji štopera. Veliki je borac i na svakoj utakmici ostavi srce na terenu. Njegov osnovni zadatak na jeste „kvarenje“ igre protivnicima. Ono što sigurno ima, a retko koristi jeste odličan dug pas. Poput Lazara Markovića, zabeležio je i nekoliko nastupa u „A“ reprezentaciji.

Uroš Spajić – Još jedan „Zvezdaš“ i takođe  rođen 1993. godine. Igra na poziciji štopera, a u prvom timu Zvezde je od ovog leta. Pravu šansu je dobio tek u 12. kolu protiv OFK Beograda. Ubrzo zatim je usledio za njega pravi izazov, kada je neočekivano istrčao u startnih jedanaest u “večitom derbiju”. Odlikuje ga dobra skok igra i snažan je u duelu i za jednogmladog igrača jako je miran sa loptom. Dugo je čekao priliku i kalio se u Sopotu, njegovo vreme tek dolazi.

Goran Čaušić – Da je neko rekao ljudima u Zvezdi da će ove sezone ovaj momak ovako dobro igrati, sigurno ga se ne bi tek tako odrekli. Ovaj fudbaler ima 20 godina i igra na poziciji centralnog veznog. Ove sezone je standardan u Radu i 2 puta se upisao u strelce. Poseduje precizan pas, možda i najbolji pregled igre u ovoj ligi, čvrstinu u duelu, odličan dribling i osećaj za ubacivanje iz drugog plana. Ove sezone jedan od glavnih igrača tima sa Banjice.

Marko Zoćević – Za razliku od gore nabrojanih talenata, ovaj momak igra u PLS, za Borac iz Čačka. Prošle sezone je odličnim igrama skrenuo na sebe pažnju Crvene zvezde. Ima 19 godina i igra na poziciji centralnog i defanzivnog veznog. Poput Mijailovića, „kvari“ igru protivnika, ali je zadužen i za kreaciju. Odlikuju ga veoma dobra tehnika i pas, kao i osećaj za oduzimanje lopte protivniku.

Aleksandar Čavrić – Veliki potencijal koji je dovođen u vezu sa „večitima“. Rođen je 1994. godine i nastupa za OFK Beograd u koji je došao iz Banata, za koji nije želeo d apotpiše profesionalni ugovor nakon isteka stipendijskog staža. Igra na poziciji krila i poseduje fenomenalnu tehniku, odličan prijem i dobro kretanje sa loptom. Atipično za njegovu visinu, ima i zavidnu brzinu i naravno dobar skok. Kao i većina ostalih, od njega se tek očekuju vrhunske igre.

Nemanja Radoja – Tiho i neupadljivo ove godine je ušao u tim Vojvodine. „Lale“ sa njim u igri deluju znatno bolje. Visok, dobro „čita“ protivničku igru i retko greši kada treba da uputi pas unapred. Ponikao u Vojvodini, u sjajnoj generaciji 1993. ali je za razliku od pozicije na kojoj sada igra, češće zauzimao mesto u odbrani. Njegova mirnoća u igri i elegancija na terenu prosto imponuju. Poput većine navedenih, i on je bio član svih nacionalnih selekcija u svom uzrastu, kao i učesnik omladinskog EP, ove godine u Estoniji.