Najjača srpska liga ima prefiks „Super“, ali taj atribut vredi još jedino na papiru, svaka godina koja prođe deluje kao još jedan propušteni vagon voza koji neumitno prolazi, a mi nismo u stanju da se ukrcamo. Svakog leta ista priča u domaćem fudbalu, klubovi se dele na dve grupe: oni koji su se kvalifikovali za Evropu i oni koji to nisu.
Ova druga grupa je daleko brojnija i to u odnosu 12 prema 4. Kada se pogleda krajnja tabela u nekoliko prethodnih godina, jedna stvar postaje jasna – nije potreban veliki broj pobeda da bi se ostvario opstanak. Prve godine kada se igralo u Srbiji kao samostalnoj državi (2006-07), iz lige su ispali autsajder Zemun sa svega 7 i Voždovac sa 37 bodova,Borac iz Čačka je tu sudbinu izbegao sa bodom više od Voždovčana. Godinu posle toga, Bežanija je već odavno bila prežaljena i ispala je sa 19 bodova, društvo joj je pravio Banat sa 28 bodova. Treće otpozadi Smederevo je sa 36 bodova otišlo na baraž megdan sa Radom, izgubili su i posle deset godina preselili se u niži rang. Uprkos plasmanu, takvu sudbinu je izbegao Banat, odustankom Lučanske Mladosti iz finansijskih razloga – trebalo je da iz lige ispadne slabije plasirani tim, odnosno Banat, ali savez se odlučio da Smederevo ode u Prvu ligu. Sledeće godine Zrenjaninci su ipak ispali – sa 31 bodom , dva više imao je pretposlednji OFK Beograd, koji nije ispao jer se još jednom nerezonskom odlukom takmičenje proširilo sa tadašnjih 12 na čak 16 klubova. Sledeće godine, više takmičara i niži kriterijumi – ispod crte našli su se Mladi Radnik sa tek 25 i Napredak sa četiri boda više, dok se kulski Hajduk spasao sa 30 bodova. Pretprošle sezone viđena je borba sa 15 timova i Čukaričkim koji je posrtao od starta, osvojivši do kraja neverovatnih pet bodova, Inđija je ispala sa 26, dok je Metalac osvojio spasonosnih 29 bodova.
Prošle godine, slična priča kao sa Čukaričanima – Metalac je od ulaska u elitu „visio“ kao kandidat za ispadanje, to se i dogodilo ovog proleća, Milanovčani su ispali sa 15 bodova, a njihove komšije iz Čačka su ostali bez značajnog finansijskog oslonca i kao da su odustali od Superlige sa osvojenih 19 bodova, debitant Novi Pazar je egzistenciju obezbedio sa 28 osvojenih bodova.
Nameće se zaključak da, kada klubovi obezbede golu egzistenciju, nemaju više rezultatskih motiva i publika nema interes da gleda mečeve bez tenzije, naročito uz postojeći nivo kvaliteta.
Sa druge strane, od ukidanja Intertoto Kupa – broj klubova koji izlaze u Evropu je 4. Ući u to odabrano društvo jeste stvar prestiža, ali ne i mnogo više od toga. U najboljem slučaju odigraju po četiri meča sa predstavnicima: San Marina, Irske, Andore, Moldavije, baltičkih zemalja i u toku „sezone kupanja“ okončaju svoje putešestvije po Evrokupovima… Kao loši đaci sa popravnim ispitom, dok se ostali tokom leta provode i kupaju, oni se spremaju za julsko -avgustovske izazove. Odsustvo kompetetivnosti u ligi razuđenog kvaliteta ne obećava poboljšanje ni u predstojećim mesecima. Vreme ipak leči sve, loš utisak i gorak ukus od prošle godine ostaje samo u vidu sećanja, u nova iskušenja se ulazi sa novim entuzijazmom, ali od visokih stremljenja i velikih očekivanjateško se može izroditi kvalitet.
