Koliko ima kora trenerski hleb u Srbiji? Izgleda bezbroj, baš koliko i trenerskih promena. Od ukupno šesnaest klubova, neki su “osvežavali klupu” i više puta u ovoj godini, tako da je za sada broj trenerskih promena u JSL ukupno 17, a gotovo je izvesno da to nije konačan broj.

Za početak, valja spomenuti one klubove koji su do sada imali dovoljno strpljenja.

Ljubiša Stamenković “Piskavac” već dugo je prepoznatljiv kao trener užičke Slobode, bez obzira na niz loših rezultata, uprava sa Draganom Subotićem na čelu nije ni razmatrala da promeni šefa struke.

Dobri rezultati Čukaričkog su odraz stabilnosti kluba pre svega. Dobra kadrovska politika je videla u nekadašnjem treneru mlađih kategorija Crvene zvezde, Vladanu Milojeviću idealnog kandidata za klupu tima. Sa njim na klupi tim se ponovo vratio u Superligu, a ove godine nastavljaju da beleže odlične rezultate, sam Milojević je nedavno proglašen za najperspektivnijeg trenera u Srbiji.

Mladen Dodić je prošle godine beležio odlične rezultate sa Javorom, tako da poziv ambiciozne Jagodine čiji je strateg Simo Krunić posle osvajanja prvog trofeja u klupskoj istoriji (Kup) otišao za angažmanom u Kinu nije bio iznenađenje. Nakon slabijeg starta, što je i razumljivo zbog ranog evropskog starta, uprava nije ni pomišljala na smenu, što se pokazalo pametnim potezom jer je klub zimu proveo na trećem mestu. Proleće je “ćuranima” doneli blagi pad, ali klub je i dalje u aktivnoj borbi na dva fronta.

Slaviša Stojanović je letos seo na “vruću stolicu” Crvene zvezde nakon (ne)očekivanog odlaska Sa Pinta.  Kako je raditi u najvećem klubu pod velikim pritiskom najbolje se vidi po osedeloj kosi slovenačkog stručnjaka za fudbal i gitaru nakon svega pola godine u Ljutice Bogdana. Iako se dosta govorilo o  njegovoj smeni, prelomni trenutak koji ga je jesenas sačuvao na poslu je pobeda u Večitom derbiju (1:0), a od prvog prolećnog kola njegov tim ponovo gleda tabelu sa vrha, imaju bod prednosti u odnosu na Partizan.

Sada ide veći deo teksta – onaj o smenjenim trenerima.

Ovo je spisak svih koji su se menjali, iskošena su imena trenera koji su imali više angažmana u ovoj sezoni.

Partizan: Vuk Rašović, Marko Nikolić

Novi Pazar: Milan Milanović, Zoran Njeguš

Vojvodina: Marko Nikolić, Branko Babić

Radnički Niš: Dragoljub Bekvalac, Milan Milanović /Saša Mrkić

Napredak: Milan Lešnjak, Nenad Milovanović, Nenad Lalatović

Spartak: Petar Kurćubić, Dragi Kanatlarovski

Voždovac: Nenad Lalatović, Zoran Milinković

OFK Beograd: Zoran Milinković, Zlatko Krmpotić, Milan Milanović, Zlatko Krmpotić

Radnički 1923: Radmilo Ivančević, Predrag Ristanović

Donji Srem: Ljubomir Ristovski, Spasoje Jelačić/Vlado Čapljić

Javor: Bogić Bogićević, Predrag Ristanović, Slavenko Kuzeljević

Rad: Nebojša Milošević, Nebojša Petrović, Aleksandar Janković/Čedomir Đoinčević

Istini za volju, neke trenerske promene su i čin samih trenera, neki od njih su otišli zbog ponuda koje su im bile primamljivije.

Zoran Milinković je početkom sezone napustio OFK Beograd i postao trener grčkog Arisa nedugo zatim tamo ga je zadesio otkaz. Ovog proleća, najbolji domaći trener za 2011. godinu preuzeo je Voždovac. Marko Nikolić je tokom pauze napustio klupu Vojvodine i sada vodi Partizan, njegovo mesto na klupi “Lala” zauzeo je Branko Sosa Babić.

Milan Milanović je “hibernacijom” kulskog Hajduka ostao bez posla, ali je ubrzo prešao u Novi Pazar sa kojim je za polusezonu ostvario odlične rezultate, ali ga je nostalgija za porodicom vratila u OFK Beograd koji nije predvodio dugo. Sada je preuzeo posao u Nišu. Nenad Lalatović je napustio Voždovac nezadovoljan pojačanjima tokom zime, i odmah je preuzeo Napredak gde je mesto ostalo upražnjeno odlaskom Milovanovića iz istih razloga. Od ove godine, trener Pazaraca je Zoran Njeguš.

Nenad Milovanović je napustio Kruševac bez “plana B”, a slično se dogodilo i sa Dragoljubom Bekvalacem, obojica su otišli iz svojih sredina bez nove ponude na stolu.

Od “običnih” otkaza, nabrajamo najpre Vuka Rašovića koji je kao trener lidera dobio otkaz. Sličnu sudbinu, samo dosta ranije imao je i Milan Lešnjak za koga uprava kruševljana nije imala mnogo sluha. Bez posla je ostao i Petar Kurćubić u Spartaku, na njegovo mesto došao je Makedonac – Dragi Kanatlarovski. Javor je smenio Predraga Ristanovića, mladog stručnjaka dovedenog iz drugoligaša Jedinstva, pre njega klupu ivanjičkog tima je napustio Bogić Bogićević, sada trener u Borcu, a Ristanović je našao posao ove nedelje, nakon što je Radmilo Ivančević zbog loše forme napustio Radnički Kragujevac. Novi trener Javora je Slavenko Kuzeljević, a i Rad je dugo tražio idealno rešenje, nakon odlaska Nebojše Miloševića, posao je preuzeo njegov imenjak Petrović, ali kako do promene rezultata nije došlo, nova uprava je ukazala poverenje profesoru Aleksandru Jankoviću.

Primer Jankovića je paradigma stanja trenerske struke u Srbiji, čovek koji je kao fudbalski trener doktorirao na DIF-u nema licencu za rad u Jelen Superligi, tako da je u protokolu Čedomir Đoinčević, nekadašnji kapiten i trener Rada - vojnik kluba u pravom smislu reči. Ovaj slučaj nije jedinstven u JSL, tako je trener Radničkog iz Niša de facto Milan Milanović, ali kako “Švaba” nema pravo da vodi i treći klub ove godine, kao glavni trener se vodi Saša Mrkić, čovek koji je do prošlog leta predvodio klub u jednoj od najboljih polusezona u istoriji. Treći slučaj dolazi iz Pećinaca, nakon ranog otkaza Ljubomiru Ristovskom, posao je preuzeo Vlado Čapljić, ali nosilac licence je Spasoje Jelačić