Navijači Atletiko Madrida imaju svog favorita, to je svakako Radamel Falkao. Neverovatni Kolumbijac je od dolaska u Atletiko iz Porta sebe svrstao uz Mesija i Kristijana Ronalda, dakle među najveće zvezde iberijskog fudbala i svakako u srca navijača Atletika. Utisak je podvučen i sa dva osvojena trofeja, u Evropa ligi i Superkupu kontinenta, kada je “El Tigre” ponovo demonstrirao umeće.

Pre njega idol navijačima bio je Fernando Tores, “El Ninjo” je direktno iz kadeta zaigrao za prvi tim, bio jedan od stubova kluba u vreme povratka iz “Segunde” u društvo najboljih, to je i ostao do 2007. godine i prelaska u Liverpul.

Ipak, ni jedan od njih nije osvojio ono što se najviše ceni – titulu prvaka Španije. Sada već pomalo davne 1996. godine, “Jorgandžije” su poslednji put proslavljale donošenje trofeja u crveno-belo-plavi deo Madrida. Na klupi je sedeo Radomir Antiić, a njegove zamisli na terenu je najbolje sprovodio Milinko Pantić. Priča se da je srpski stručnjak toliko verovao u momka koji nosi prezime slično njegovom, da je bio spreman da iz svog džepa plati njegov transfer. Tada se desilo nešto neverovatno, da čovek sa punih 29 godina pređe iz malenog grčkog kluba (Panionios) u jednu od najjačih liga na svetu i bude ključni igrač tima koji je osvojio duplu krunu.

Pre toga, prvenstveni post je trajao punih 19 godina, pa nije ni čudo da je Pantić i dalje u srcu svih navijača. Dobio je svoju bistu na stadionu, a jedna od najpoznatijih navijačica ovog kluba, gospođa Margarita, već deceniju i po pre početka svakog meča na “Visente Kalderonu” postavi buket crveno-belih ruža kod korner zastavice baš ispred “Kopa” sa najvatrenijim navijačima. Jednom prilikom je čuveni Brazilac, Roberto Karlos šutnuo taj buket, da mu ne bi smetao pri izvođenju prekida, odmah su pristalice “crveno-belih” ovog levog beka zasule čvrstim predmetima iz svojih džepova.

Sve to u čast čoveku koji je Barseloni na Kamp Nou postigao četiri gola, koji je 1996-97 bio najbolji strelac Lige Šampiona. A u finalu Kupa 1996. postigao je prvi gol glavom u karijeri, ponovo je pobeđena Barselona, a Atletiko je osigurao duplu krunu – igrao se 102. minut meča.

Vreme prolazi, ali čarolije se ne zaboravljaju.