Da neko izvan Beograda osvoji prvenstvo države u fudbalu postala je misaona imenica. Dok je zemlja bila mnogo veća, stvari su bile nešto drugačije. I u to vreme beogradski dvojac imao je primat, ali titulama su se kitili i Hajduk Split i Dinamo Zagreb, oni su uostalom i činili “veliku četvorku” SFRJ fudbala.

Ostali osvajači bili su Vojvodina – 2 puta, isto toliko ima i Sarajevo, a njihov gradski rival jednom se popeo na fudbalski vrh države. Ostali timovi se nisu domogli titule, ali su bili blizu, pre svih mostarski Velež, ali to je neka druga priča. Bilo kako bilo, ostali učesnici prvenstva retko kada su bili puki statisti, kao što je sada slučaj u JSL.

Od raspada zemlje, knjiga je spala na dva slova, ako izuzmemo Obilić iz 1998. godine, međutim vračarski tim koji se sada takmiči u najnižem rangu talmičenja, je po mnogo čemu izuzetak. Od velike četvorke, ostao je duet sa Autokomande, a povremeno im se u novi „veliki trio“ dodaje i Vojvodina.

Novosadski tim je imao nekoliko uspona i padova, od sjajne generacije sredinom devedesetih nije ostalo ništa: Šaula, Govedarica, Živković, Perović, Kocić, Samardžić i ostali su otišli bez osvojenog trofeja iako su često delili lekcije crveno i crno – belima.

Leta 1998. godine, Novosađani su briljirali u evropskom takmičenju koje više ne postoji – Intertoto Kupu i nagovestili su da mogu mnogo, ipak u prvenstvu su posustali uglavnom jer su zbog letnje avanture pod trenerom Tošom Manojlovićem tempirali formu u pogrešno vreme…

Generacija koju su predvodili Gojko Kačar, Ranko Despotović, Željko Brkić i ostali takođe nisu imali velike probleme u duelima sa „večitima“, najveći problem Vojvodine, bio je i ostao – neplanirani gubitak „unapred osvojenih“ bodova, što ubija u pojam, naročito ako se na domaćem terenu remizira bez golova sa na primer: Smederevom, ili Radničkim 1923.

To nas dovodi do sadašnje situacije, četvrtoplasirani tim prvenstva zimus, imao je ubedljivo najčvršću odbranu - Vulićević, Nastić, Trajković, Đurić i Jokić su posao odrađivali gotovo bez greške, ispred njih Radoja i Ađuru su zatvorili sve prilaze golu, međutim neverovatna neefikasnost je trajala sve do 15. kola. Psihološka barijera je probijena na „Marakani“ kada su Novosađani mirnom, strpljivom, ali i taktički mudrom igrom bez problema izšli na kraj sa Crvenom zvezdom. Očigledno da im je jedna utakmica u kojoj su bili rasterećeni i „otvorili“ protivnika na vreme omogućila prostor da prikažu sve što imaju.

Postavlja se pitanje -t im koji nije u velikom bodovnom zaostatku i ima obe pobede u nastavku prvenstva:

Može li da ponovi uspeh iz 1966. i 1989?

Prelazni rok je urađen odlično, ako se izuzme Miroslav Stevanović, niko od nosilaca igre nije otišao. Zamena za reprezentativca BIH je odmah pronađena, a boljeg od Envera Alivodića nisu mogli da dovedu iz domaćeg prvenstva, kada je raspoložen i motivisan, on ima sve, iskustvo, kvalitet, mirnoću, ali i mogućnost da protiv jačih timova igra bez kompleksa. Abubakar Oumaru je već godinama jedan od najboljih igrača JSL na protivničkoj polovini, odlikuju ga sjajne fizičke predispozicije (snaga i brzina) ali mu je manjkavost to što upada u golgeterske postove, sa njim raspoloženim, u Srbiji za Vojvodinu nema prepreke. Slično je kada je u pitanju i Aleksandar Katai, najavljivan kao supertalenat, izgleda da je tek ove godine počeo da ostvaruje ono što se od njega očekuje. Ostatak tima čini miks prekaljenih igrača kao što su: Jokić, Vulićević, Trajković, Pavlović, Supić, Đurić, Ađuru i novajlija Vranješ poletaraca poniklih u Vojvodini: Nastić, Radoja, Poletanović…njima se pridodaju talentovani Kosović (18), možda i Šušnjar koji je na pozajmicama rešetao mreže ali i ostali izdanci kluba koji sigurno osećaju veliku privrženost.

Prema imenima, dobri rezultati Vojvodine ovog proleća ne bi trebalo nikog da čude, da li će se dogoditi čudo u srpskom fudbalu ili će “crveno-beli” posustati kao prethodnih godina – ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, pritisak na leđima nemaju, suprotno od situacije u Kupu gde su uspeli da se plasiraju u polufinale i neformalno su najveći kandidat za osvajanje istog.