On je za nacionalni tim zaigrao već sa 17 godina i jedan je od najpopularnijih sportista u svojoj zemlji. Tadžikistan, bivša sovjetska republika po prostranstvu za 50% veća od Srbije, stanovnika ima nešto više, ali za razliku od Srbije koja je u fudbalski u laganom padu, oni napreduju.

Klupski fudbal beleži sve bolje rezultate i traži svoje mesto pod suncem Azije, slično je i sa nacionalnim timom koji je od dolaska srpskog trenera Nikole Kavazovića na sve većem nivou. Pomenuti stručnjak ima dosta uspeha i u klupskoj konkurenciji, predvodeći FK Istikol.

Jedan od najboljih igrača Istikola i nacionalnog tima je Nuridin Davronov (22), od ovog proleća igrač užičke Slobode.

Ljubazno je pristao da za “Utakmicu” govori o svojoj popularnosti, poznatim roditeljima i navikavanju na život i fudbal u Srbiji.

Čuli smo da ste veoma popularni u svojoj zemlji, možete li reći nešto više o tome?

- Ljudima se dopada način na koji igram, navijaju za mene i prepoznaju me kada me vide u gradu. Sada je moja popularnost još veća jer igram u Evropi za dobar klub sa lepom istorijom kao što je Sloboda iz Užica. To me još više obavezuje i trudiću se svim silama da moj klub pobedi u svakoj utakmici.

Za nacionalni tim zaigrao sa 17 godina

Čuli smo da Vas u domovini porede sa Kristijanom Ronaldom, da li vam takvo poređenje prija?

- Mislim da to poređenje nije zbog igre, već zato što smatraju da ličim na njega, tako da me u Tadžikistanu zovu po njemu. Imponuje mi da me upoređuju sa tako velikim igračem, pa makar bilo samo zbog fizičke sličnosti.

Možete li našim čitaocima reći nešto više o fudbalu u Tadžikistanu?

- Nekada je naš fudbal bio dosta jak. Mađutim, posle građanskog rata 1991. godine, sve je u državi propalo, pa tako i nivo fudbala. Sada, sa novim rukovodstvom i predsednikom Saveza Rustamom Emomalijem, naš fudbal je ponovo na pravom putu i svake godine kvalitet fudbala raste sve više.

Kakva je razlika u između fudbala u Srbiji i Vašoj zemlji?

- Ovde (u Srbiji) se igra mnogo brže, istaknutija je duel – igra i ima manje vremena za razmišljanje. Kod nas je tako samo kada se sastanu najjači klubovi. Mislim i nadam se da će i naš fudbal biti takav u dogledno vreme.

U čemu se ogleda napredak fudbala u vašoj zemlji?

- U poslednjih 2-3 godine, naš fudbal upadljivije raste. Stvorena je fudbalska akademija na najvišem nivou “Istikol”. Naše dve ekipe igraju kontinentalno takmičenje  AFC Kup,  u ligu su počeli da dolaze kvalitetni strani i igrači i treneri. Kvalitet terena je takođe poboljšan, to su samo neki od faktora koji pozitivno utiču na fudbal u Tadžikistanu.

Otkud to da ste došli u Slobodu?

- U užičkom timu sam se obreo uz pomoć mog selektora, ali i klupskog trenera Nikole Kavazovića, na čemu sam mu veoma zahvalan. On me je preporučio svom agentu Darku Mariću, a Marić je Slobodi skrenuo pažnju na mene. Dopali su im se moji kvaliteti i tako sam došao u Slobodu. Želim da se još jednom zahvalim FK Istikolu, svim trenerima i igračima jer sam zahvaljujući njima napredovao kao igrač. posebnu zahvalnost dugujem predsedniku kluba Šohrohu Saidovu koji je učinio dosta toga kako bi mi omogućio da otputujem u Evropu. Veliko hvala.

Zvezda u domovini

Kako Vam se dopada Užice kao grad?

- Grad je baš po mom ukusu, relativno je mali, ali kompaktan i pre svega sportski nastrojen. U gradu ima svega, nije dosadno i ljudi su veoma dobri, baš mi je drago da živim u tako lepom mestu. Iz tih razloga sam se veoma brzo navikao na novu sredinu, bitno je da su ljudi dobri, a kada je tako, onda je sve lakše.

Kako vidite mogućnosti Slobode da se plasira u Evrokupove ovog leta?

- Imamo velike šanse da ostvarimo uspeh. Igramo lep fudbal, protiv lidera prvenstva smo igrali dobro, stvarali prilike, u većini susreta imali tu nesreću da primamo golove u poslednjim minutima. Ipak, verujem da ćemo uz pomoć našeg trenera odoleti svim teškoćama i nadam se, plasirati se u četiri najbolja sastava na kraju prvenstva i na taj način sledeće sezone biti akter takmičenja pod okriljem UEFA. Imamo jaku ekipu i učinićemo sve da to i dokažemo.

Malo je poznato da su Vaši roditelji poznate javne ličnosti u Tadžikistanu, možete li reći više o tome?

- Tako je, moji roditelji su poznati ljudi u domovini – oboje su umetnici. Otac je trenutno bez angažmana, ali majka ima studio za snimanje, a kada sam u mogućnosti i ja im pomažem.

Kako napreduje učenje Srpskog jezika, da li je teško?

- Učim ga od dolaska. Nije mi preterano teško jer su mnoge reči slične ruskim rečima. Naučio sam reči svakodnevne komunikacije u gradu, ali i fudbalske termine.

Kakvi su Vaši dalji ciljevi u fudbalu?

– Za sada razmišljam samo o Slobodi, a za kasnije ću videti kada za to dođe vreme. Ipak, voleo bih svoju karijeru da okončam u domovini, ali do toga ima još dosta vremena.

Koja pozicija u fudbalskom timu Vam je najdraža?

- Najviše uživam kada sam na poziciji centralnog veznog igrača, ali nemam ništa protiv da odigram bilo kakvu ulogu koju mi trener nameni.

Spomenuli ste Vašeg selektora, a našeg zemljaka, trenera Nikolu Kavazovića, kakvo je Vaše mišljenje o njemu?

– Smatram da se radi o veoma dobrom treneru i odličnom čoveku. Saradnja sa njim je tekla veoma lako, doduše dešavalo se da iskrsne problem, ali smo sve rešavali zajedno. Na terenu on je trener, a nakon treninga me je savetovao kao otac, čak me je i oslovljavao sa “Sine”. Zahvalan sam mu na svemu što mi je pružio!

Sa svojim fudbalskim mentorom: Davronov i Kavazović

Da li je neki igrač iz srpske Supelige na Vas ostavio poseban utisak?

- Još uvek nisam igrao protiv svih ekipa, tako da za sada nikoga ne bih izdvajao. Generalno mišljenje o Srbiji je da su igrači dosta jaki, imaju igračke kvalitete i dobri su tehničari – ocena je Davronova.

Mladi Tadžik je za kratko vreme provedeno na terenima u Srbiji nagovestio potencijal, a sve što mu je potrebno za dalji napredak u karijeri je vreme i prilika za dokazivanje kojih je sve više u Slobodi.