“Nakon pet divnih godina koje sam proveo kao deo tima sa kojim sam ostvario svoje snove, vreme je za promenu u mom profesionalnom životu, kako bih svu energiju fokusirao na nastavak borbe sa bolešću koja mi je dijagnostikovana pre godinu i po dana.”

“Lekari su mi poručili da, uz tretmane kojima ću u narednom periodu biti podrvrgnut, ne bih mogao da pružim 100 odsto mogućnosti na klupi Barselone. Ipak, ja ću i dalje ostati uz klub koji volim i nastaviti da radim na nekim drugim zadacima. Nije mi lako da napustim sjajnu grupu igrača, zajedno sa mojim saradnicima i prijateljima, sa kojima delim dosta lepih uspomena.

Zauvek ću vam biti zahvalan za sve što ste mi pružili. Takođe, želim da zahvalim i predsedniku Sandru Roselu, sportskom direktoru Zubizareti na podršci kako sportskoj, tako i na ličnom planu.   Podjednako je važno istaći ljudsku i medicinsku pomoć koju mi je pružio dr. Ramon Kanal i njegov tim lekara. Znam da ovu igru ne igram sam, a uz podršku kluba, verujem da ću uspjeti u ovom dugom procesu.

Svima drugima, članovima i navijačima kluba, želim da zahvalim za svu podršku koju ste mi pružili, ne samo ovih dana, već nekoliko meseci unazad. Mogu da vam poručim da sam miran, jak i da počinjem novu fazu mog oporavka, uz puno uverenje da će sve biti dobro.

Ovo su teška vremena, pa sam zamolio članove medija za privatnost i razumevanje. Sada kada više nisam trener Barselone, nadam se da cu imati mira i privatnosti koja je potrebna meni i mojoj porodici.

Ne mogu završiti ovo pismo, a da ne poželim i puno uspeha novom treneru najboljeg tima na svetu. Hvala vam puno svima.”

Stoji u pismu Vilanove.