Apsolutni hit prolećnog dela prvenstva je Radnički Niš.

Više nije nikakva tajna, iako je „Real s Nišavu“ od povratka u elitni rang strepeo za svoj status. Jesenas su gubili bodove vrlo često i nesrećno, oskudica sigurno nije pomogla u tome. Preko zime su skoro svi timovi iz Srbije otišli van zemlje, većina u Tursku, neki u Crnu Goru i Hrvatsku, a neki na Kipar. Jedino su Nišlije, uz Smederevo kompletne pripreme prošli sa minimalnim ulaganjem – Nišlije su dokaz da su pripreme idealne, pre svega u “tanjenju” klupskog budžeta.

Loši uslovi za rad, neatraktivni rivali i besparica među prvotimcima kao da su ojačali tim koji je doživeo još jedan šok – četiri dana pre nastavka prvenstva trener Aleksandar Ilić je odustao od bitke sa vetrenjačama i pronašao angažman na bliskom istoku. U pomoć je uskočio „vatrogasac“ nekadašnji štoper Radničkog, beogradskog Obilića i CSKA Sofije se kao strateg kalio u niškom Sinđeliću i Slogi. Priliku da radi kao trener na velikoj sceni oberučke je prihvatio i nakon perioda privikavanja igrača na njega (Novi Pazar 0:0), usledile su pobede nad Hajdukom, imenjakom iz Kragujevca, Crvenom zvezdom i Smederevom.

Iako nemaju primanja već mesecima, igrači su ušli u seriju dobrih rezultata i za sada uživaju, ostvarili su najbolji niz kluba još od 1982. godine – četiri vezane pobede, protiv Spartaka će pokušati da dostignu rekord iz 1976, što je pet uzastopnih uspeha.

Tim čiji je prevashodni cilj opstanak se u dobroj meri nameće kao jedan od pretendenata za učešće u kvalifikacijama za Evropa ligu, što je i Grad Niš svojom veličinom, ali i fudbalskom tradicijom u potpunosti zaslužio.

Radnički ove godine slavi jubilej – 90 godina postojanja

Na uspehe fudbalera u Nišu su se nadovezali košarkaši (KK Konstantin je ušao u doigravanje srpske lige) rukometaši (Železničar se nakon tavorenja na dnu probudio i bori se za opstanak) a lepo je istaći da članovi ova tri sportska kolekstiva podržavaju jedni druge dolaskom kako na stadion „Čair“, tako u istoimenu dvoranu koja se nalazi odmah pored.

Treba prepoznati trenutak, idealna prilika za velika dela. Radnički je klub koji se u svojoj istoriji specifičan jer uvek kada nisu stremili ka gore, nezadrživo su padali dole i zbog toga često tavorili po nižim rangovima.

Većina klubova uprkos velikim ulaganjima ne uspe da ostvari zapaženiji uspeh, samo najbolji se domognu zvezda, a slučaj da igrači iako ne primaju platu beleže dobre rezultate je skoro nezamisliv. Igrači su rekli svoje na terenu, sada je red na ostale. Građani su odmah prigrlili uspehe, a trenutna popularnost kluba se ogleda i u činjenici da je čitav kontingent dresova kluba prodat u veoma kratkom roku.

Nišlije posle svega sada više niko ne potcenjuje, a valjda će i klupska i gradska uprava sa jednakom ozbiljnošću pristupiti gradskom mezimcu.

U publici će protiv Spartaka biti i veći broj pripadnica lepšeg pola, uprava Radničkog je pokazala veći sluh za publiku od Zajednice Superligaša jer se već dva kola ovog proleća igraju u sred radne nedelje. Nišlije su otvorili svoje kapije damama.