Kada čujemo ”privatizacija u sportu”, obično svi pišu o fudbalu, a prvenstveno se misli na dva naša najpopularnija kluba. Istina, ”prespavali” smo jedan period i sada kasnimo za svetom. Ali taj isti period nisu prespavali vaterpolisti, odbojkaši, košarkaši… Činjenica je da Srbija ima igrače koji imaju značajnu ulogu u nekim od najjačih evropskih klubova, da smo ”rasadnik” talenata ali da oni brzo napuštaju Srbiju. Da li smo nekada bili fudbalska nacija, pa se desio pad ili fudbal doživljavamo kao pitanje biti ili ne biti a ne kao razonodu/zabavu? U fudbalu ne igramo nikakvu značajnu ulogu a sve što se uradi predstavljamo kao neuspeh (ne možemo reći da kuća fudbala ne postoji, da stadioni od ruiniranih objekata sada ne predstavljaju gradske lepotice, da isti ne dobijaju reflektore, da se ne razmišlja o veštačkoj travi…). Možemo li precizno da odredimo šta je uspeh ili se uvek traži još? Da li uopšte moramo biti fudbalska sila? Na kom nivou je npr. švajcarska košarka, pa ljudi ipak ne drame.

Ako Partizan uspeva da dva puta bude član LŠ i  tri puta učesnik LE, a usput mu malo nedostaje da napravi iskorak (Genk/Šamrok, APOEL, Fenerbahče, Petržalka/Petah Tikva, Zrinjski), da li je to neuspeh ako se setimo da je isti taj Partizan redovno primao 3 ili 5 golova? Ima jednu od najjačih škola fudbala, zahvaljujući kojoj stvara jedne od najboljih mladih igrača u Evropi, ali… uvek neko ali. Rezime je da se novac stvara, da su uspesi na dohvat ruke ali nema dugoročne vizije. Šta je sa novim stadionom, čije je se pitanje uvek potezalo kada se vidi da Partizan neće osvojiti titulu? Ako je Partizanu merilo ovakva Zvezda i ako se pravi tim koji će biti ispred Zvezde, onda ni Evropa nije realna. Sledi poznata rečenica: ”Bez jake Zvezde nema ni jakog Partizana, i obrnuto”. Mislim da simpatizere ne boli rezultat već to što klub ima veliki (neiskorišćen) potencijal, koji svi vide, osim ljudi koji odlučuju. Setimo se Aleksandra Stanojevića, koji je prebrzo potrošen u Srbiji, a sada svoje znanje prenosi Kinezima.

Ove godine, Partizan je prodao 4 igrača (Šćepović, Mitrović, Ivanov, Marković), ukupne vrednosti 20.6 miliona. A doveden je Fofana za 200.000 evra. Potez uprave je jedva bio dovoljan za Širak, a za Ludogorec i Tun nije.
2011/12. odlaze 4 igrača (Radosav Petrović, Matija Nastasić, Stefan Savić i Ljubomir Fejsa) ukupne vrednosti 19.8 miliona.
2010/11. prodat je Kleo za 4 miliona.
2009/10. Ljajić, Obradović i Stevanović za 11.3 miliona.
2008/09. Tošić i Jovetić za 15 miliona.
2007/08. Rukavina, Radovanović, Smiljanić, Gulan, Lomić i Odita za 12.1 miliona.
2005/06. Vukčević i Ilić S. za 6 miliona.
2003/04. Delibašić, Duljaj, Lazović i Vukić za 20.2 miliona.
(Napomena: u obzir su uzeti samo igrači čija je vrednost preko milion evra.)

Na drugoj strani Crvena zvezda, bez prepoznatljive omladinske škole, i dalje leti pomoću krila iz Barija. Šta je sa novcem od te generacije? U pitanju su 32 miliona evra za dva prelazna roka (izvor www.transfermarkt.com), a transferi obuhvataju 4 igrača (Prosinečki, Pančev, Savićević, Mihajlović). Kasnije, posle odlaska Dragana Stojkovića Piksija sa mesta predsednika, nikako da se utvrdi odakle Zvezdi dug, kako mediji navode 40-60 miliona. Setimo se da je Zvezda 2006/07. prodala čak 7 igrača čija je pojedinačna vrednost ne manja od jednog miliona. Radi se o Biševcu, Kovačeviću, Žigiću, Jankoviću, Lukoviću, Panteliću i Stojkoviću. Ukupna vrednost njihovih transfera iznosila je 21.2 miliona evra. Imamo li državu koja može da utvrdi ko je odgovoran za sadašnji dug od 40-60 miliona? Da li je moguće da neko dođe u klub, napravi takav minus a da ne odgovara nikome? Prema tome, svako od Vas čitalaca može da uđe u upravu Zvezde, pokuša nešto, napravi dug i na kraju nikom ništa. Piše se kakva je situacija u klubu, saglasni smo da je daleko od željenog. Ruku na srce, da li bi bilo ko od kritičara mogao da kaže da bi za godinu dana smanjio dug za npr. 20-25% i vratio titulu na Marakanu? Ne verujem. Da li bi bilo šta drugačije da Zvezda nije ispala od Strazbura ili da je izdržala protiv Bordoa? Setimo se još Slovana i APOEL-a. Treneri se menjaju kao na traci. Razume se, lakše je promeniti jednog trenera nego 11 igrača. Ali to ne daje rezultate, pa Zvezda ide korak dalje, menja sportske direktore i predsednike, opet bez rezultata. Šta je sledeće? U ovoj sezoni se postavilo pitanje da li je Slaviša Stojanović pravi čovek za Zvezdu, a imamo i izjave da ovakvoj Zvezdi ne pomaže ni Murinjo.

Svedoci smo da su visoki politički funkcioneri u upravama večitih. A za promenu, imamo slučajeve i da su se sportisti ušaltali u politiku. Kada govorimo o dugu Crvene zvezde, činjenica je da je za to neko odgovoran. Ali kako pronaći to lice ili više njih kada su članovi uprave u istoj stranci kao i ministar policije, ujedno i premijer Srbije? Kako je moguće da lice koje je na poternici slavi u izbornoj noći iza predsednika stranke? Ko štiti to lice? Da li je rešenje za to privatizacija ili država? Verujem da ste saglasni da je država. Koliko zaista navijači pomažu klubu, na stranu brojnost, ako se setimo koliko su štete naneli, kao i da smo svako kolo svedoci bakljada a da država ne reaguje? Na stolu su dve opcije, ili da se pirotehnika dozvoli ili da se sankcionišu oni koji je unose, treće opcije nema. Utakmica.rs je ranije pisala o različitim aršinima prema večitim i ostalim klubovima.
Ako sutra i dođe do privatizacije klubova, da li će novom vlasniku u upravi biti potreban jedan političar? Mislim da neće, ni najmanje. Biće mu potreban čovek koji poznaje fudbal, ima ”nos” za biznis, za obrt novca, za profit, osećaj da od jednog evra napravi dva. Čovek koji će npr. zaustaviti prodaju igrača za 3 miliona evra sa obrazloženjem da taj igrač ima potencijal, da će za godinu dana doprineti klubu, kako na terenu tako i finansijaki, i proceniti da će mu cena biti npr. 6 miliona. Ako se ispostavi da je u pravu, zašto da ga vlasnik ne nagradi nekim procentom od razlike od 3 miliona? A ako ne, bilo zbog toga da se igrač povredi ili klub ne bude na nivou pa i cena padne na 2 miliona, taj čovek bi trebao da iz svog džepa izvadi milion, a ne kao i do sada da taj milion ide na konto duga kluba.

Da li je rešenje privatizacija? Šta bi to bilo? Da dođe neko sa novcem (da pokrije tuđe greške) i da od Zvezde napravi profitabilan klub. U tom grmu leže dva zeca.
1. Prodata je železara u Smederevu a šta je nakon toga bilo sa FK Sartidom?
2. Ako neko može od Zvezde da napravi profitabilan klub, kako je moguće da toliki broj domaćih ”stručnjaka” i ljudi koji vole Zvezdu, kojima je Zvezda sve, kojima je ona iznad svega, to ne mogu da urade? Da li nam je potreban fudbalski Lazar Krstić da ukaže na troškove, broj vozila u klubu, račune prezentacija, telefona? Da li se neko pita zašto Zvezda ima 35 fudbalera a Partizan 10 igrača manje na spisku? Koliko tih momaka neće videti dres prvog tima i za godinu dana će biti godinu dana stariji i za to vreme će primati platu?

Dok Zvezda čeka Arape, Ruse, Godoa, priča o Tomislavu Karadžiću kao jedinom krivcu za stanje u klubu, bavi se svačim osim uređenja svog dvorišta, šta za to vreme rade ostali klubovi? Ćute, prave planove i rade.
Sevojno se fuzioniše sa Slobodom, Užice dobija prvoligaša koji igra u Lučanima, zatim se rekonstruiše stadion u Užicu, dobija reflektore a u planu je i veštačka podloga. Od Slobode kojoj su Obilić, Partizan i Zvezda davali po 3-5 golova, ona postaje klub koji u duele protiv sadašnje vodeće trojke ulazi bez respekta i uspeva da otkine bod(-ove), ako je to uopšte iznenađenje. Prisetimo se Sevojna dok je bilo DRUGOLIGAŠ. Preko kupa su stigli u Evropu, odigrali časno i izgubili dva puta po 2:0 od Lila. Opet se vratimo na Partizanove čuvene petice. Da li u Užicu znaju da postoji reč ”privatizacija”? Bolje da ne saznaju.

Tu je i Jagodina. Gradonačelnik Jagodine, Dragan Marković Palma, stvorio je uslove, javila se masovnost, iskristalisao se kvalitet. I klub stiže do Evrope i ispada od ruskog Rubina.

Treba istaći i FK Voždovac sa prvim terenom u Srbiji koji se nalazi na krovu TC Stadion u Zaplanjskoj.

Ako se dodirnemo ostalih sportova, videćemo da uspesi mogu da se postignu i bez privatizacije. KK Partizan igra EL, uspeo je da uđe među 4 ekipe. VK Partizan je uspeo da osvoji Evroligu. ŽOK Crvena zvezda je stigla do drugog mesta u CEV kupu.

U svemu se poredimo sa Evropom, pa evo i sada. Da li znate koliki je klupski dug madridskog Reala? 541 milion evra. Da li neko govori o katancu? A koliko je dugovao kulski Hajduk i šta je bilo sa njim? Prosto rečeno, niđe veze.