Besciljno lutanje, izgleda da je sudbina najboljeg kragujevačkog kluba. Jedan od retkih timova koji se u elitnom rangu takmičio u sve tri Jugoslavije, pa i u današnjoj Srbiji, izgleda da je ponovo na pogrešnom putu.
Jedan od industrijskih centara Srbije i najeveći grad Šumadije je na korak od toga da u sportskom smislu bude samo grad Košarke i Vaterpola.
Imali su Kragujevčani uspona i padova, od reginalnih i nižih rangova su krajem šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, dospevali su i elitu, ali se i vraćali nazad.
Sredinom devedesetih godina ponovo su doživeli renesansu, povratkom u najjaču konkurenciju, “Čika Dača” je postao sinonim za dobru posetu u tadašnjoj “Tramvaj ligi”. Na žalost, ta bajka nije potrajala. Unutrašnji razdori, nesloga i logična posledica – odsustvo strategije i rezultata, a sa time i manje interesovanje publike, zapečatili su sudbinu Kragujevčana 2002. godine. Ubedljivo su ispali su iz lige i nisu je videli do kraja te decenije.
Nakon toga usledilo je novo lutanje po nižim rangovima, a bolji dani su došli pre nekoliko godina. Fuzijom sa Šumadijom su krenuli u novu avanturu povratka u staro društvo, za dve godine preskočili su dva ranga. Na kraju 2010. godine, u Srpskoj ligi Zapad u leđa su im gledali Mačva i Sloboda, a godinu dana kasnije su se ispred BASK-a i Novog Pazara plasirali u JSL.
U prvenstvu 2011-12, predvođeni Slavenkom Kuzeljevićem osvojili solidno 6. mesto. O ozbiljnim namerama kluba, svedočili su i rezultati mlađih kategorija, tako da se sada: Omladinci, Kadeti i Pioniri takmiče u najjačoj konkurenciji u svom uzrastu. Ni ta bajka nije mogla da potraje, usledili su novi problemi. Razdor je donela podela sredstava od transfera Filipa Kostića, nakon čaga su upravu kluba napustili Žarko Pavlović i Dragoljub Lekić. Njihov odlazak je povukao i veliki broj igrača, ali bilans prelaznog roka nije bio negativan za “Crvene Đavole”. Ipak, bilans je znatno slabiji, gotovo isti tim koji se prošle godine u vrhu zadržao do samog kraja i imao pozitivnu gol razliku, kao i prvog strelca prvenstva Darka Spalevića. Ove godine je za 13 kola postigao tek 11, a primio 20, van zone ispadanja ih deli samo činjenica da Smederevo i Hajduk ove godine beleže neočekivano loše rezultate. Ni smena trenera i dolazak Dejana Đurđevića na klupu nije bitno popravio stvari.
Još jedan dokaz u prilog činjenici da u klubu nešto definitivno ne štima je i nedavni odlazak Predsednika Nebojše Vasiljevića sa kormila kluba. Osim toga, broj onih koji dolaze na stadion “Čika Dača” da gledaju klub, drastično se smanjio u odnosu na prošlu godinu.
Prolećni epilog daće odgovore na mnoga pitanja, a zimska pauza dolazi u najbolje vreme za Radnički. Prilka da se mnoge stvari dovedu u red i izbegne već nekoliko puta viđena sudbina tima iz grada automobila.
U kojoj ligi će proslaviti 90 godina postojanja i da li će niški biti jedini radnički u JSL – ostaje da se vidi.
(foto: fkradnicki.com)
