Dugovi, nameštanje utakmica, sponzori, huligani…sve su to uzroci padanja u zaborav nekada cenjenih klubova iz Evrope. Retko ko pamti dve sjajne sezone Notingem Foresta koji je 1979. i 1980. osvojio Ligu Šampiona, malo je onih koji će se setiti Lidsa, Sent-Etiena, Sampdorije, Malmea kao učesnike finala najvećeg klupskog takmičenja starog kontinenta. Mnogi od njih se i dalje drže na evropskom putu, doguraju nekada do nokaut faze, nekada čak i do osmine finala, ali neki koji su predstavljali fudbalsku silu u svojim godinama uspona sada kupe ostatke i uglavnom se bore sa teškom finansijskom situacijom. Nekada su najvatreniji fanovi klubova kao što su Steaua, Ajntraht Frankfurt, Rems… pratili svoje pulene u pobedama, slave trijumfe i titule, gledali ih u finalima i navijali, sada ih retko mogu videti i na televizijskim prenosima. Dok se sećaju lepih trenutaka provedenih uz svoj klub, gledaju u sliku okačenu odmah pored slike svoje porodice, na kojoj kapiten diže pehar u nebesa, prisećaju se i nadaju da će doći bolji dani.
PRVI DEO:
Lids Junajted: “Puno trofeja za trećeligaša!”
Klub iz Zapadnog Jorkšira osnovan davne 1919. klasičan je primer loše ekonomske situacije kluba zbog koje su čelnici bili primorani da prinudno podmlade tim i prodaju igrače koji su bili zaslužni sa pun muzej kluba. Lids Junajted je pravio pometnju gde god da se pojavi, neugodan gost, nepobediv domaćin, zbog toga su i harali svojom zemljom ali i Evropom. Trostruki vlasnici šampionskog pehara tada možda i najjače evropske lige. U sezonama 1968-1969,1973-1974,1991-1992 najčešće su veoma glatko osvajali ligu. U kupovima takođe su bili uspešni, u FA kupu nisu imali sreće te su u četiri finala zabeležili samo jedan trijumf u kome 1972. savladan londonski velikan Arsenal minimalnim rezultatom, pobedu Lidsu je doneo Alan Klarke u 53. minutu. Par godina pre velikog uspeha u FA Kupu “Paunovi” su uspešno završili učešće još jednom kupu, u ovom slučaju to je bio Liga Kup 1968, posle tog meča i meča iz finala FA Kupa 72’ fanovi londonskih “Topdžija” ne simpatišu “Bele”. Lids je i u ovom finalu slavio minimalnim rezultatom, isti film samo drugi glumac, ovoga puta strelac je bio Teri Kuper engleski reprezentativni levi bek koji je za trinaest provedenih godina u ekipi Lidsa zapisao 250 nastupa i 7 golova. Lids je osvajao i Čeriti Šild u dva navrata 1969. I 1992.
Sastav iz 1975. – finalisti Kupa šampiona
DRUGI DEO:
„Evropska ekspedicija“
Evropska bajka ovog kluba je samo povećala i ovako mnogobrojnu armiju navijača. Lids Junajted je zbog svog stila igre bio veoma neugodan protivnik u Evropi. Prvi evropski trofej bio je trofej Kupa sajamskih gradova (Ovaj kup je kasnije ugašen i nastaje nova forma takmičenja-Kup Uefa).1968. godine Paunovi su obradovali svoje navijače prvim evropskim trofejem, u neizvesnom finalu savladan je mađarski predstavnik Ferencvaroš rezultatom 1:0. Posle tog uzbudljivog finala usledilo je još jedno 1971. godine. Igrači Lidsa ponovo su se upisali u istoriju tog kupa, iako su svi mislili da neće biti onoliko uzbudljivo finale kao prošlog puta, prevarili su se. Zahvaljujući pravilu o golu u gostima Lids je rezultatom 3:3 protiv Juventusa odneo kući još jedan trofej. Dve godine kasnije, 1973. domogli su se još jednog finala kontinentalnog takmičenja – Kupa pobednika kupova. Ovoga puta nisu imali sreće i izgubili su od Milana minimalno (1:0). Od tog finala ostale su samo uspomene na odličan fudbal.
Norman Hanter
Najbolniji poraz u istoriji kluba jeste onaj iz Pariza, 28. maja 1975. Godine u finalu Kupa šampiona. Porazom 2:0 od minhenskog Bajerna prestala je jedna lepa evropska priča, a trideset godina kasnije, trideset godina posle finala najvećeg i najprestižnijeg takmičenja ovaj klub se našao u trećoj engleskoj ligi. Ipak najsvežija sećanja na Lids su ona iz polufinala Lige Šampiona, u tom dvomeču su bili poraženi od fenomenalnog tima Valensije koji su predvodili Pablo Ajmar, Karlos Marćena, Kili Gonzales i naravno naš Miroslav Đukić, sadašnji trener upravo Valensije. Posle tog polufinala u kojem su ukupnim rezultatom poraženi 3:0, dešava se nagli pad, finansijska propast kluba.
TREĆI DEO
„Brod koji tone“
Pokušaji veštačkog podmlađivanja tima nisu dali rezultata, Lids je bio član elite do 2004. I od tada retko je i blizu povratka u Premijer ligu. Od 2004. do 2007. klub je igrao u Čempionšipu, a od 2007. do 2010. Klub ispada u Ligu jedan tada dolaze mračne godine nekada slavnog kluba.2010. godine se vraćaju u Čempionšip u kojem su i dalje. Prethodne sezone su zauzeli trinaestu poziciju i nisu se izborali za plej-of u kojem bi se borili za elitu, toliko dugo sanjanu Premijer ligu. Temelje ovog tima čine dva dobro znana fudbalera, sadašnja veterana, Stiven Vornok i El Hađi Diuf, menadžer Brajan Mekdermot se u potpunosti oslanja na ova dva već dokazana igrača.
Geri Spid
Legende:
Živa legenda ovog kluba jeste brzonogi desni bek Geri Keli koji je za Lids odigrao 430 utakmica i postigao 4 gola. Pored njega tu je još i Geri Spid, čuveni Velšanin je u razmaku od osam godina za Lids odigrao 248 mečeva i postigao 39 golova, takođe i nezaboravni centralni bek Norman Hanter koji je za vreme provedeno u Zapadnom Jorkširu odigrao fantastičnih 540 utakmica i postigao 18 golova.
Puno legendi, fudbalera koji su promenili ne samo Lids Junajted već i evropski fudbal, kako igrajući za svoje reprezentacije tako i za klubove u kojima su nastupali nakon Lidsa. Puno trofeja ali ostaje žal za klubom starim skoro jedan vek, da nije bilo krize i da su uspeli da pronađu sponzore, možda bi osvojili taj dugo očekivani trofej Lige Šampiona, možda i engleski fudbal ne bi izgledao ovako kako danas izgleda, svakako bi bio bolji.
Ostaće samo sećanje na one uspešne generacije koje su vladale Evropom i bajka sa tužnim krajem koja čeka nastavak.
