Posle velikih ulaganja, formiranja odlične ekipe od strane Irurete, što je rezultiralo titulom šampiona Španije, o čemu smo govorili u prvom delu, na red je došlo i takmičenje u Ligi Šampiona, a tamo ih je čekala grupa smrti.

Nije počelo obećavajuće. Na gostovanju u prvom kolu, najlakšem protivniku na papiru, grčkom AEK-u, osvojen je samo jedan bod, što je u velikoj meri pokvarilo računicu za nastavak takmičenja. Usledile su zatim dve pobede na domaćem terenu. Prvo je srušen Hidinkov PSV Ajndhoven, rezultatom 2-0, ali je rezultat mogao biti mnogo ubedljiviji. U trećem kolu savladan je i Monako, minimalnim rezultatom 1-0, u meču u kojem je Dijego Tristan potvrdio ono što su već tada mnogi znali, da je vrhunski napadač.

Nakon polovine takmičenja, Deportivo je bio lider u grupi i praktično već viđen u nokaut fazi. Međutim ono što se dešavalo u drugom delu grupne faze, spada u deo najsvetlije istorije Lige Šampiona. Naime u revanšu na stadionu Luj II, Monako je savladao Deportivo sa neverovatnih 8-3. Iako je Kneževima u tom meču nedostajao Fernando Morijentes, to ih nije sprečilo da spakuju osam komada u mrežu Moline. Dado Pršo, Ludovik Žili, Roten i Plašil su se na tom meču poigravali sa odbranom Deportiva. Nakon prvih 45 minuta igre rezultat je bio 5-2, Roten i Žili načeli su Špance, dok je Dado Pršo svojim het trikom najavio katastrofu. U drugom delu meča viđena su još tri gola u mreži Moline (Pršo, Sise i Plašil), dok su Tristan sa dva gola i Skaloni donekle uspeli da spasu obraz Deportiva.

Posle ubedljivog poraza, o kome je brujala čitava Evropa, trebalo je probuditi ekipu za poslednja dva kola, u kojima se odlučivalo o tome ko će u nokaut fazu. U petom kolu savladan je AEK na Riazoru sa ubedljivih 3-0, golovima Hektora, Valerona i Lukea, pa se u poslednjem kolu u direktnom duelu sa PSV-om rešavalo pitanje poslednjeg putnika iz ove grupe. PSV-u je trebala pobeda od 2-0 ili sa tri gola razlike, uz uslov da Monako ne izgubi u Atini, dok je Deportivu nerepšen ishod, ili poraz od jednog gola razlike donosio osminu finala. PSV je krenuo ofanzivno od samog starta, i već nakon 14 minuta igre golom De Jonga došao u vodstvo. Park i Roben pravili su mnogo problema odbrani Deportiva, i već tada pokazali da su pred njima velike karijere. Upravo je Roben početkom drugog dela igre uspeo da iskoristi konfuziju u odbrani plavo belih, i savlada Molinu za vodstvo od 2-0, rezultat koji je vodio PSV dalje. Irureta je odmah reagovao, ubacivanjem Lukea i Pandijanija u igru umesto Serhia Gonzalesa i Tristana. Samo dva minuta bilo je potrebno da se Deportivo vrati u igru. Upravo je Luke postigao gol iz slobodnog udarca u 59. minutu, i doneo svom timu rezultat vredan drugog mesta u grupi. Od tog trenutka PSV je krenuo na sve ili ništa, dok su Španci tražili svoju šansu iz kontri. Upravo jedna takva kontra sevnula je u 83. minutu kada je Luke sjajnim pasom u šesnaesterac proigrao Pandijanija, kome nije bilo teško da poravna rezultati reši sve dileme. Do kraja meča PSV je uspeo da dođe do trijumfa, golom De Jonga u 90+4 minutu, ali Deportivo je bio tim koji se radovao nakon poslednje zvižduka Pjerluiđija Koline.

2003 (December 10) PSV Eindhoven (Holland) 3… by sp1873

Dobar početak, ubedljvi porazi, dolazak na rub eliminacije, a zatim i fantastičan povratak, uz mnoštvo golova i preokreta, bili su ono što je obeležilo igre Deportiva u grupnoj fazi, ali su se po pruženoj igri zasluženo našli u osmini finala. A tamo ih je čekao ni manje ni više, nego Lipijev Juventus.

kraj drugog dela…                                                                                   treći deo >>>>>>>