Nakon nezaboravne atmosfere iz prošlonedeljnog podviga crveno belih, još bolja atmosfera sačekala je Uniks. Gosti su u ovom meču favoriti, hoće li neverovatna podrška koju Zvezda ima sa tribina, doprineti još jednom podvigu crveno belih?

Сrvena zvezda – Uniks 50:48 (15:18;20:15;15:15 ) 

Ovakva pompa pred neku od utakmica košarkaša Crvene zvezde, ako se izuzme skoro gostovanje Budiveljnika izazvalo je i finale međunarodnog Kupa Koraća koje je davne 1998. godine Zvezda igrala protiv Meša iz Verone.

Najopasniji bek gostiju, Gudelok je opravdao reputaciju na početku, nanizao je šest poena, na drugoj strani Blažič mu je ofanzivno parirao. Uz čvrstu odbranu oba tima, igralo se koš za koš, a gosti su odlično rešavali situacije jedan na jedan. Napad Uniksa je potom prebačen na reket, a grčki duet je dominantno doneo prvih osetnijih šest poena prednosti. Dženkins je to ublažio u završnici, postigavši koš uz faul.

Početak druge deonice obeležila je povreda skočnog zgloba Uniksovog centra Vugiukasa, momka koji je za kratko vreme u prvom delu nanizao šest poena. Dobrom odbranom i sa četiri vezana poena Zvezda je prvi put povela u jedanaestom minutu. Dženkins je solo prodorom povisio, ali je Nelson bespotrebnim nesportskim faulom na Veremenku pružio Kazanjcima poklon, koji doduše nisu iskoristili. Dragićević je pokazao u ovoj deonici da je u sve boljoj formi. “Crveno-beli” su tada otišli na šest razlike, ali nakon toga je Gudelok trojkom i šutem za dva malo umirio “Arenu”. Kao i protiv Budiveljnika pre nedelju dana, Radonjićev tim je igrao dobro u odbrani, ali u napadu ne toliko, jedan od razloga je činjenica da su arbitri dozvoljavali igru pod faulom, barem pod Uniksovim košem. Detalj koji su gosti odlično odrađivali bio je povratak u odbranu nakon promašaja, što je onemogućilo poene iz kontre. Jaka Blažič je u finišu prvog poluvremena nanizao pet poena, od toga i prvu trojku na meču što je Beograđanima donelo preimućstvo.

U pauzi za poluvreme, klub je ukazao počasti igračima iz 1974, generacije koja je na današnji dan pre četrdeset godina osvojila Kup pobednika kupova, drugo najjače takmičenje Evrope tog vremena. Na taj način postao je prvi klub iz SFRJ koji je osvojio neki kontinentalni trofej.

Nakon povrede Vugiukasa, odličan doprinos je doneo Veremenko, igrač na koga kao opasnost nije niko ukazivao, imao je niz dobrih poteza. Razigrao se i Raško Katić, on sa šest poena i Dragićević trojkom su, uz već spoemenutu odbranu doneli prvo vođstvo od devet razlike. Odmah je uzvratio Mekki pogotkom izvan linije za tri, a isti igrač je ulazom snizio minus na četiri. Eidson je demonstrirao da je uprkos godinama i dalje prefinjen šuter, u završnici četvrtine je postigao poena. Deset minuta pred kraj, Zvezda je imala (ne)zadovoljavajućih dva poena prednosti.

Kada ne ide Gudeloku, ne ide ni Uniksu. Zvezda je u četvrtoj ponovila ono što joj je uspelo i u trećoj četvrtini, da zaustavi napad gostiju, prvi poen su gosti postigli tek nakon osam minuta. Uz to, igrom na Katića prednost je polako rasla, iako je u napadu imala dosta neiznuđenih grešaka i promašenih zicera. Pet minuta do kraja prva dvocifrena razlika – deset. Gudelok je trojkom zaustavio višeminutnu seriju srpskog tima. Slobodna bacanja ponovo su bila bolna tačka i nešto za čim se može žaliti, bilo ih je dosta u ipak solidnoj pobedi od 11 razlike.