Analiza JSL za kraj prvenstva 1/4

Još jedna sezona iza nas…. (analiza od 13. do16. mesta)

Po mnogo čemu specifična, sezona 2012/13 je konačno iza nas. Pratilo ju je dosta istorijskih dometa, na raznim poljima, što ličnih, što klupskih, pa ligaških rekorda i obaranja tradicije.

Pun sam utisaka, i teško da mogu da se odlučim na koji način da analiziram sezonu, a da obuhvatim sve što želim, ali pokušaću. I krenuću sa dna tabele. Analiziraću po 4 tima, kako bi svakom pružio dostojan prostor.

FK Smederevo

Prosečna poseta kod kuće:   1773 gledalaca                             Rang efikasnosti:           16.

Rang posećenosti:                 9.                                                         Jačina odbrane:              15.

Super Liga – 12 klubova

Jelen Super Liga – 16 klubova

2006/07

2007/08

2008/09

2009/10

2010/11

2011/12

2012/13

9

9

10

10

10

13

16

Osvrnuo bih se prvo na težak gubitak jednog od naših stadiona sa najvećim kapacitetom. Smederevo je sigurno gubitak za domaće prvenstvo, ali uz previranja u klubu i lošu početnu organizaciju sa kojom se ušlo u sezonu, nameće se zaključak da bolje nije moglo. Dugo se čekalo i na prvi pogodak, a sam tim je sezonu počeo u velikoj borbi, uvek za malo kratak do pobede. Prva pobeda je došla tek u 12. kolu, a u prvih 11 kola, Oklopnici su ipak izborili 5 remija. Na njihovu žalost, je bilo bukvalno sve što nam je ovaj tim pokazao, jer je nakon toga krenula katastrofalna serija od 12 utakmica bez pobede (11 poraza). Na sledeći trijumf čekalo se gotovo 5 meseci. Zanimljiv je podatak da su od ukupno tri pobede u sezoni čak dve izvojevane protiv Jagodine, pobednika ovosezonskog kupa i četvrtoplasiranih na tabeli, ekipe koja će drugu sezonu za redom predstavljati Srbiju u Ligi Evrope. Od razlaza sa firmom i imenom Sartid, klub se teško oporavlja. Iako se vratio nakon istupanja i mnogobrojnih problema, nikako ne uspeva da se izdigne iz donjeg dela tabele, a ove sezone doživljava rezultatski krah.

Od svog prvog ulaska u Prvu B ligu koju su igrali 97/98 pa do danas, samo jednom su izostali iz najvišeg ranga i to putem doigravanja u baražu, tako da će nakon 15 godina elita ostati uskraćena za smederevski tim po drugi put. Osvajači kupa iz 2002/03 i trećeplasirani tim iz 2001/02 ovaj put nije odoleo. Uprkos svemu, borili su se i nisu predavali bodove iako se odavno znala njihova sudbina.

Od igrača valja istaći iskusnog napadača Predraga Sikimića koji je nakon zimskog dolaska uspeo da pruži solidnu polusezonu. Čak 38 igrača je u ovoj sezoni predstavljalo “Oklopnike” – taj podatak dovoljno govori o njihovim problemima.

BSK Borča

Prosečna poseta kod kuće:   853 gledalaca                                 Rang efikasnosti:           14.

Rang posećenosti:                 15.                                                       Jačina odbrane:              16.

Super Liga – 12 klubova

Jelen Super Liga – 16 klubova

2006/07

2007/08

2008/09

2009/10

2010/11

2011/12

2012/13

12

11

12

15

Još na samom startu prvenstva, potpisniku ovih redova BSK je bio tim koji je po meni bio siguran putnik u niži rang. Međutim, kako je takmičenje odmicalo, Borčani su bili sve nepredvidiviji. Spremni da obore rivala kad se to najmanje očekuje, a i da pruže lavovsku borbu. Sa druge strane, imali su katastrofalne epizode, i ako zbog ničeg drugog, zbog njih zaslužuju selidbu u niži rang. Kontraverzan tim na koji se mnogi pozivaju kada govore o neregularnosti. Tim koji je nakon 4 pune sezone velike i stalne borbe za goli život na kraju ispao. Činilo se da je većina bila u pravu sa komentarima njihovog finiša sezone i sumnjivim minimalnim pobedama kojima su, bar se činilo, pregrmili još jednu sezonu. Ipak, epilog je bio drugačiji.

Ono što najviše bode ljubitelje fudbala u oči su sigurno ubedljivi porazi protiv Partizana od 0-7 i 0-4, kao i od Crvene Zvezde, 2-7. Ti rezultati liče na nabijanje gol razlike, ne na regularan fudbal, dok su sa druge strane pružali otpor Vojvodini, 3-3. Pobedili su Rad, koji je bio u borbi za Evropu, a iznenađujuća je bila i pobeda nad Nišlijama, koji su bili na putu postavljanja novog klupskog rekorda i došli u goste nošeni sa 5 uzastopnih pobeda nad mnogo jačim protivnicima, a i sami su ubedljivo savladali BSK u jesenjem delu. Šta god mislili o njima, pružali su raznovrsne partije, a na kraju je njihov status ipak odlučen po međusobnom učinku Novog Pazara i tima sa Vizelj Parka, koji je presudio da BSK ispada u niži rang.

Kao i većina timova koji su se borili za život, bili su ophrvani kadrovskim problemima. Svega 5-6 igrača su u klubu provela celu sezonu, a dres je oblačilo 35 igrača ove sezone. Najviše su se oslanjali na iskustvo veziste Ajezdina Nuhija, kao i novopečenog mladog reprezentativca Mileta Savkovića. Ponajviše su izgubili zimskim odlaskom Vuka Sotirovića na Kipar kao i prelaskom standardnog golmana Kovačevića u Donji Srem u istom prelaznom roku. Bili su primorani na čak 5 pozajmica iz Rada, iako su i “Građevinari” ostali bez velikog broja igrača na polusezoni.

Nedovoljno za još jednu epizodu u JSL. Četiri sezone na ivici bez impresivnijih izdanja su sasvim dosta.

FK Novi Pazar

Prosečna poseta kod kuće:   3472 gledaoca                              Rang efikasnosti:           12.

Rang posećenosti:                 5.                                                         Jačina odbrane:              13.

Super Liga – 12 klubova

Jelen Super Liga – 16 klubova

2006/07

2007/08

2008/09

2009/10

2010/11

2011/12

2012/13

14

14

Prošlogodišnji debitant je opet preživeo. Ista pozicija, sa dva boda više, ali presudni su bili međusobni dueli sa BSK-om. Nije se činilo u samom startu da će Novi Pazar biti taj koji će da strahuje, ali razni iskombinovani rezultati su doveli skoro pola lige da na 2 kola pre kraja drhti za svaki bod.

Gde početi sa problemima sa kojima se susreće ovaj klub. Preko zabrana igranja u prisustvu publike, i to na mečevima koji savezu više odgovaraju, pa i do same te publike koja pravi incidente, koji ruku na srce i nemaju veze ni sa normalnim huliganstvom. Ovom temom bih se mogao naknadno zabaviti jednom prilikom.

Nekoliko promena trenera, finansijski problemi, egzodus skoro celokupnog tima u zimskom prelaznom roku i krpljenja tima na jedvite jade uslovili su da tim koji je imao prilično impresivan start dođe u situaciju da ispadne. Ako vam se činilo da je BSK sa 35 i Smederevo sa 38 igrača nadmašilo granice normale, šta tek reći za 42 različita igrača u jednom timu u toku sezone. Jedna je stvar morati skrpiti tim sa 10 novih igrača, a sasvim druga izgubiti 15 ključnih igrača na polusezoni.

Pitanje je onda kako i koga izdvojiti i dati mu zasluge, koliko je Enver Alivodić bio značajan jesenas, toliko je njegov prelazak u Vojvodinu okrenuo tim naglavačke. Sva 3 trenera su pregrmila jedan deo teškog posla. Ipak na kraju je po mojoj proceni presudio balans i borba. Kada pogledate poziciju Novog Pazara i njegovu gol razliku videćete koliko je taj opstanak zaslužen, a da bi pozicija u srećnijem sticaju okolnosti bila i mnogo bolja. Kapiten Emir Lotinac i golman Vladan Đogatović su ključne figure tog balansa i nosioci hrabrih borbi, a ispomoć sa polusezone u vidu Miljana Mutavdžića poslednji gram koji je spasio Novi Pazar i doneo šansu novoizgrađenom stadionu i gradu da još jednom pokuša da se nosi sa preprekama koje nosi srpski fudbal, naročito onim preprekama kojima treba da se stane na put, jer im na stadionima nije ni mesto.

Radnički 1923 Kragujevac

Prosečna poseta kod kuće:   3168 gledaoca                               Rang efikasnosti:           15.

Rang posećenosti:                 6.                                                         Jačina odbrane:                9.

Super Liga – 12 klubova

Jelen Super Liga – 16 klubova

2006/07

2007/08

2008/09

2009/10

2010/11

2011/12

2012/13

6

13

Dokle da ponavljam da se ne otpisuju oni koji imaju teoretske šanse, apsolutno nema smisla, pogotovo kada su to vise nego teoretske šanse.

Spasio se još jedan stadion I fudbalski centar koji nam je neophodan. Zašto je to moralo da se desi na samom kraju sezone, onima koji su slušali objasnio sam još u trećem kolu. Kragujevčani su napravili dva veoma loša poteza u sastavljanju ekipe letos. Kao da je Evropa koja im je izmakla na meni lično još uvek neshvatljiv način ostavila efekat mesecima kasnije. Ne mogu da sa sigurnošću krivim Kuzeljevića, da ga nije bilo, možda bi se još tavorilo.

Greške koje ne smeju da se ponove! Ovaj put je to bilo oslanjanje na najboljeg strelca iz sezone koja je prethodila ovoj, to jest oslanjanje na Darka Spalevića. Ovo treba reći više puta – postaviti toliki pritisak na čoveka koji je u 35. godini bio najbolji strelac lige je samoubistvo. On je u toj sezoni dao svoj najbolji, najjači, ali I poslednji golgeterski napor. Golovi koje je nakon nemoći ekipe u napadu ipak dodao ove sezone su bonus svih bonusa i uticaj njegovog velikog iskustva i veštine. Toliko sam i očekivao, u tolikom broju utakmica, ali upola manje početih. Tu dolazimo do sledeće velike greške.

Pored oslanjanja na vremešnog golgetera, kao pojačanje je doveden Ivan Pejčić, koji je takođe sezonu ranije bio najbolji strelac, ali ranga niže sa Niškim Radničkim. U pitanju je bilo svega 12 golova u nižem rangu, ali I činjenica da Pejčić nije klasični napadač. Na alternativno rešenje je zaboravljeno i Kuzeljeviću i družini je ostalo da sa nevericom prate meč za mečom u kom su bolji, al bez rezultata. Ovde je mnogo nedostajao prošlogodišnji pomoćni napadač – Predrag Živadinović, samo sa njim bi ovaj čudni trojac možda i proradio. Ali kasno je sad.

Sve zasluge naravno idu odbrani, jer ovakav balans lose obezbeđenog  napada sa toliko boljom odbranom ima malo koji tim u ligi. Miloš Tintor, Petar Pavlović, Vladimir Otašević uz malo slabijeg Fejsu je ipak funkcionisao. Golman Čančarević ima vrlo dobre kvalitete, ali ostajem pod utiskom da je ipak I on bio bolji godinu ranije. Prisebnost Miloškovića u veznom redu, i nasilno buđenje Spalevića ipak je sačuvalo I Čika Daču. U ostale stvari koje kruže čaršijom nije potrebno ulaziti. A kakve sve priče ne kruže?

(Foto: kurir-info.rs)

Komentari