JSL – neočekivano se istakli

Domaća liga ima čak 16 klubova, previše za ligu iz koje tokom dva prelazna roka godišnje u potragu za fudbalskim suncem koje lepše sija ode gotovo polovina od ukupnog broja prvotimaca.

Praznina koja ostane čini da srpsko prvenstvo nikada ne krene uzlaznom putanjom već se kvalitet sam po sebi saseca u korenu. Ipak, takve okolnosti donose nešto pozitivno. Nije mali broj domaćih igrača se godinama “prekalio” igrajući u rangovima od nižih do superligaških a dobijanjem minutaže i poverenja veliki broj momaka koji nisu u najmlađem igračkom dobu je zasijao i pokazao da kvalitet uvek može da ispliva, čak i sa minimumom uslova.

Ovo je priča o njima, zrelim igračima koji su u prvenstvu 2012-13 dokazali da vrede.

Golman:

1. Aleksandar Kesić (Radnički Niš), rođen 1987.

Momak ponikao u apatinskoj Mladosti je, makar po reprezentativnom pedigreu trebalo da ima blistaviju karijeru. Bio je član one Đukićeve mlade reprezentacije koja je ušla u finale EP za mlade 2007. godine u Holandiji. Nakon odustajanja Apatinaca od elitnog ranga, prešao je u Vojvodinu i tada počinje njegov hod po mukama, tokom nekoliko godina u Novom Sadu (kratka epizoda i na Banjici) nije uspeo da se izbori za standardno mesto među stativama.

Početkom ove godine je pozajmljen niškom Radničkom i u nekoliko odličnih mečeva pokazao zbog čega je svojevremeno proglašen za velikog talenta.

2. Predrag Đorđević (Javor) rođen 1990.

Imenjak i prezimenjak proslavljenog veziste Olimpijakosa. Ovak mladi Leskovčanin je na sebe skrenuo pažnju kao igrač Dubočice, tamo ga je primetila Jagodina u kojoj je debitovao u najjačem rangu, ali značajniju minutažu nije uživao. Još jednom je pobrao simpatije skauta igrajući u drugom rangu na pozajmici za niški Sinđelić.

Tiho i nenametljivo, Đorđević je prošlog leta došao u Javor i predstavljao veliko pojačanje po desnoj strani, odbrambene zadatke je korektno odrađivao, a često je umeo da svojim ofanzivnim manevrima bude prava enigma za protivnike.

Najbolji levi bek u ligi – Miloš Josimov

3. Miloš Josimov (Donji Srem) rođen 1984.

Superligaški treneri su nas pretekli u ovom izboru, tako da je Josimov već proglašen za najkorisnijeg igrača lige na poziciji levog beka.

Kada se govori o odbrambenim zadacima, kapiten Donjeg Srema je prototip starinskog tipa igrača, čvrst duel igrač i sjajan „čistač“. Što se ofanzive tiče, on je pravi moderni levi bek – igrač sjajnog centaršuta i još bolji izvođač slobodnih udaraca, što je u nekoliko navrata protekle godine i demonstrirao.

Pravo je čudo da je Miloš Josimov svoj prvi meč u najjačem rangu odigrao tek mesec dana pre 28 rođendana.

4. Danilo Sekulić (Hajduk) rođen 1990.

Još jedan momak koji je dugo čekao šansu, a kada je dočekao – zgrabio je obema rukama.

Momak koga odlikuju dobra rešenja na sredini terena, osećaj za igru i dobar pas, pa samim tim i solidan napadački učinak je ponikao u Vojvodini, ali priliku nije dobio, Kuljani su ga primetili u novosadskom Proleteru i uspešna saradnja traje.

5. Aleksandar Živanović (Jagodina) rođen 1987.

Stasiti Nišlija ima dosta iskustva u najjačem rangu, ali tek ove godine je iskazao pun potencijal i ugradio svoje odlične igre u fenomenalnu sezonu „Ćurana“.

Nakon igranja u Čukaričkom i Hajduku, prošle godine je pojačao Jagodinu, a ove godine u tandemu sa Tomićem predstavljao je odbrambeni „bedem“, odlaskom Tomića u inostranstvo, Živanovićevom zaslugom tim je sačuvao čvrstinu u tom delu igre.

Osim u defanzivi, Živanović se ove godine istakao i golovima – treći je strelac kluba.

6. Vladan Adžić (OFK Beograd) rođen 1987.

Cetinjanin je došao na Karaburmu kao dokazano dobar igrač u ligi Crne Gore. U dresu „Romantičara“ je više nego dobro zamenio svog zemljaka Kecoevića, sa njim kao šefom odbrane OFK Beograd je retko primao golove, a najbolju formu su dostigli pred kraj prošle jeseni.

Osim tog učinka, poput gorepomenutog Živanovića i Adžić je odličan u prekidima, postigao je dva prvenstvena gola, a upisao se i u Kupu.

Igre na visokom nivou – Vladimir Radivojević

7. Vladmir Radivojević (Javor) rođen 1986.

Momak iz Loznice je fantastično „otvorio“ ovu godinu. Ivanjičani su u drugom kolu „petardom“ u Smederevu najavili selidbu „Oklopnika“ u niži rang, a presudio im je upravo Radivojević i to het-trikom, prvim u JSL za sezonu 2012-13. Teror Smederevaca popularni „Ćapa“ je nastavio i u Kupu (2 gola), a istom rivalu je zatresao mrežu i u drugom prvenstvenom meču – ukupno 6.

Da nije specijalista samo za jedan tim, dokazao je u ostalim mečevima, pokazavši veliko umeće ali i preciznost. Ova godina prava je nagrada za igrača koji je na novinske stubce dospeo pre par godina jer ga je bivši klub – lučanska Mladost bukvalno zlostavljao kada je odbio da potpiše ugovor (izbačen iz hotela, individualni treninzi u 7.15 ujutru i 23.45 uveče…).

8. Aleksandar Jovanović (Radnički Niš) rođen 1985.

Navijači Crvene zvezde su ga najbolje upamtili, postigao je dva lepa gola na „Marakani“ u porazu svog tima, ali i na „Čairu“ je sjajno prevario Mikića i uputio centaršut za vođstvo svog tima. Uvek nasmejani prvotimac Radničkog je svojevremeno kao perspektivan igrač bio doveden u odličnu generaciju OFK Beograda, ali tada nije dobio priliku.

Nekoliko godina kasnije, pokazao je da tavorenje u nižim rangovima nije ostavilo traga na njega, vratio se na najveću scenu i sa pravom izabran za najboljeg igrača Radničkog ove godine. Sjajnim potezima, golovima i asistencijama njegov klub je uprkos ogromnim nedaćama izborio opstakak u ligi – sada je na potezu uprava, ako je bude.

9. Miloš Stojanović (Jagodina) rođen 1984.

U najboljem timu JSL za sezonu 2012-13 je verovatno trebalo da bude i mesta za napadača Jagodine. Stojanović je potpuno neočekivano izbio u prvi plan ove godine i sa 19 golova ostaće zabeležen kao najbolji strelac lige.

Kasno je debitovao u najjačem rangu, ali već nekoliko godina nosio je dres Jagodinaca u Superligi, ali pre ove sezone u eliti je postigao ukupno pet golova.

Kao kapiten predvodio je „Ćurane“ do osvajanja novog četvrtog mesta u ligi, ali i istorijskom osvajanju Kupa.

10.  Miloš Lepović (Jagodina) rođen 1987.

Kada već govorimo o sjajnom učinku Jagodinaca, ne smemo zaboraviti Miloša Lepovića. Nakon prošlogodišnjeg razlaza sa Kragujevčanima, uprava „plavih“ je načinila sjajan potez dovevši plavokosog vezistu u manevar svog tima.

Ako je prošle godine Lepović nagovestio kako može biti koristan, ove godine mu se poklopilo da nastupa za ambiciozniji sastav u kome se odlično uklopio i vešto „spajao“ svoje napadače sa golom, a i sam je mrežu pogodio nekoliko puta.

“Eksplodirao” – Lazar Veselinović

11. Lazar Veselinović (Hajduk) rođen 1986.

Ovaj momak verovatno je odličan poznavalac većine vojvođanskih niželigaša. Poduži je spisak klubova čiji je dres nosio, a sa njima je zalazio verovatno u svako mesto u severnoj pokrajini.

Konačno je dočekao priliku da pokaže sve što zna, preuzeo je komandu nad igrom kulskog tima, u tome imao odlične pomagače (Adamović, Sekulić, Kiš, Rusmir…) i Hajduk je na kraju završio na solidnoj (a za sebe uobičajenoj) poziciji na sredini tabele. Veselinović je nesebično demonstrirao veliku preciznost i umeće – Potpuno zasluženo se našao u idealnom timu prvenstva.

Spisku Igrača koji su ove godine izbili u prvi plan tu nije kraj, Dino Šarac, Slobodan Novaković (Spartak), Ognjan Damnjanović, Nemanja Lakić – Pešić, Đorđe Vukobrat (Donji Srem), Nemanja Vidić, Ifeani Onjilo (Javor), Dušan Kolarević, Miloš Petrović, Petar Škuletić (Radnički Niš), …

Komentari